Сећаш ли се Стањевина?!
Решавање горућег проблема пријепољске општине, опасног ругло на уласку у град, од 2018. године пре свега је зависило од агилности надлежног министарства и Владе Србије. Наиме, Влада Републике Србије 7. јуна 2018. године, донела је Одлуку о заједничком обезбеђивању и спровођењу управљања отпадом. Одлуком је одређено на које ће постојеће регионалне санитарне депоније јединице локалне самоуправе да одлажу отпад. Основни разлог за доношење ове Одлуке је потреба и настојање да се унапреди систем управљања отпадом и убрзају промене у складу са утврђеним приоритетним циљем у области заштите животне средине, а то је : „..успостављање одрживог система управљања отпадом и отпадним водама“ у оквиру кога је одређена циљана вредност резултата за смањење количина комуналног отпада одложеног на несанитарне депоније. Јединице локалних самоуправа обухваћених овом одлуком, имају могућности да због близине већ изграђених локација за санитарно одлагање комуналног отпада, на економски прихватљивој основи, реше питање одлагања свог комуналног отпада у складу са стандардима прописаним законом, а у самој Одлуци разврстане су у три групе: прва група су општине удаљене до 40 км које треба да започну одвожење и одлагање отпада директно на санитарну депонију; другу групу чине општине удаљене више од 40 км, које треба да започну одвожење и одлагање отпада на санитарну депоније са претоваром на трансфер станици коју ће изградити на сопственој територији; трећу групу, чине јединице локалне самоуправе које су од локације санитарне депоније удаљене више од 40 км и које треба да започну одвожење и одлагање отпада на санитарну депонију са претоваром на трансфер станици која ће бити изграђена на територији друге општине.

Да би се све ово реализовало, био је потребан пројекат санације и рекултивације Стањевина, односно једног од најгорих сметлишта у Србији, пошто је с годинама, због немогућности да се проблем реши, јер није било дозвољено да општина пронађе неку другу локацију за привремено одлагање отпада, настало право брдо смећа на уласку у град, поред магистралног пута и речног тока. Тако се пре две године пријепољска општина нашла међу онима које су ушле у приоритете за обезбеђивање средстава која би омогућила израду пројекта санације и рекултивације Стањевина.
Средства за ове немане усмерена су из Зеленог фонда који је располагао са око 100 милиона динара намењених локалним заједницама за унапређење заштите животне средине и управљања отпадом. Пријепољу је припао максималан износ, односно око 80 процената од вредности пројекта, која је износила око 3 милиона динара. Најављено је да би пројекат могао да буде готов до краја 2019.године. Упоредо је расписан и тендер за изградњу трансфер станице за четири општине.

Иако се очекивало да санација почне већ почетком 2020.године, то се није догодило. На то је свакако утицала ванредна ситуација због пандемије корона висруса, а потом су дошли и избори. Нова локална власт је конституисана у августу прошле године и један од приоритета биле су управо Стањевине. Захваљујући споразуму три општине да се пријепољско смеће депонује привремено на локацију коју већ годинама користе Прибој и Нова Варош, Стањевине су већ у новембру прошле године затворене. Био је то, могло би се рећи и мали празник за Пријепољце и велики „плус“ за општинско руководство које је агилно наставило да контактира са Министарством за екологију, па је чак и новоизабрана министарка Ирена Вујовић међу првим општинама посетила управо Пријепоље, уверила се лично да је улагање у санацију Стањевина неопходно. ЈКП“Лим“ свакодневно од новембра прошле године до локације Дубоки Поток одвози од 10 до 15 тура комуналног отпада али су се све три општине обавезале да ће ову привремену и несанитарну депонију адекватно одржавати, што је током протекле године максимално испоштовано.
А Стањевине? Већ у марту ове године почела је прва фаза санације према пројекту који је у међувремену израдио тим Архитектонско-грађевинског института из Новог Сада. Председник општине Владимир Бабић потписао је уговор са ужичким предузећем „Јединство“ чија је вредност 33 милиона и 887 хиљада динара. Закљученим послом обухваћена је прва фаза санације којом је предвиђена заштита локације од даљег расипања смећа.

-Ово је пример који показује да кроз заједничко деловање локалне самоуправе и државних органа можемо постићи циљеве који су изгледали недостижно. Има још пуно посла, имамо доста дивљих депонија које морамо санирати како би Пријепољу повратили еколошки статус, казао је Бабић у фебруару ове године. Тадашњи заменик председника општине Есад Хоџић је изнео и детаље:
-Већ је у току уклањање кабастог отпада, након тога ће уследити геодетска снимања и поствљање дренажних слојева и извода за депонијске гасове. На делу до магистралног пута биће постављен хумус и засађено растиње. Тиме ће бити окончана прва фаза пројекта чија је укупна вредност 135 милиона динара. Након што ЈП“Србијаводе“ заврши изгрдању заштитног бедема у дужини од 400 метара, приступиће се даљој санацији овог локалитета“.
И док је пред очима Пријепољаца почело да се дешава оно што су чекали већ деценијама, односно да Стањевине престану да се користе као сметлиште које угрожава неколико насеља која су у међувремену настала са обе стране Лима, па то више није пустопољина удаљена од првих кућа на изласку из града, као што је била пре скоро пола века када се почело одлагати оно „мало смећа“ што га је тада било и што је била обавеза ЈКП“Лим“ , Пријепољу је додељен и „Црни лист“ као загађивачу године, у акцији коју води Радио Боград и Покрет горана Војводине већ 12 година. Тада је „Полимље“ питало шта се чекало са тим „црним листом“ и зашто је додељен баш кад је почела санација Стањевина, односно кад нам је „ еколошки кренуло“ уз агилни ангажман државе. Колико држава подржава решавање горућег еколошког проблема не само за пријепољску већ и за суседне општине, потврдио је долазак председнице Владе Србије Ане Брнабић. Обраћајући се присутним Пријепољцима и медијима, она је, отварајући поново шарамповски мост после неколико година санације овог објекта, изјавила:“Стаљевине су биле мука за вас , а брука за све нас“. Казала је и да очекује изградњу обалоутврде на месту где је била депонија. Министарка за екологију Ирена Вујовић, којој је поводом Дана општине додељено и јавно признање почасни грађанин Пријепоља ,исказала је задовољство што је депонија у Стањевинама затворена, рекавши, обраћајући се руководству општине:“Хвала вам што сте звали и били упорни да решите проблем депоније“.
-Требамо бити поносни што будућим генерацијама не остављамо сметлише већ зелену оазу. Заједно са својим тимом започела сам велику еколошку борбу баш овде. Ово је нови приступ заштити животне средине у Србији која ће тиме доживети велики преображај кроз улагање у зелене пројекте“. Она је најавила и нове „зелене пројекте“ који ће „истаћи још више лепоте Пријепоља на које је сметлиште у Стањевинама бацало сенку“.

Стањевине су у међувремену постале „зелено брдо“. Они који су знали како је било, не могу препознати улазак у град. Они који први пут пролазе, никада не би помислили да је баш ту, пре само годину дана, било једно од најружнијих сметлишта у Србији, ако не и у целом региону. Прва фаза је завршена. Било је потребно преко 10 хиљада кубних метара разног материјала за прекривање локације. Прикупљено је 5 хиљада тона отпада. Зеленилом је прекривена површина од 4 хиљаде квадрата, засађено је 300 туја. Постављено је 13 извода за депонске гасове, а локација има сада и две металне капије. Вероватно је мало ко очекивао да ће за годину дана, уз уложених око 34 милиона динара из општинског буџета, Стањевине уместо брда смећа, постати зелено брдо. Пријепоље, баш као и три суседне општине, очекује Трансфер станицу у оквиру будуће Регионалне санитарне депоније „Бањица“ где ће се прикупљати и селектовати отпад. То је још један корак ка приближавању савременим начинима управљања отпадом.
За сада, од 2018.када је Влада Србије донела одлуку којом су обухваћене наша и суседне општине, учињено је више него претходних петнаестак година, односно од времена када је почела прича о Бањици као Регионалном центру за одлагање отпада и када су тадашњи председници три општине симболично са лопатама у рукама означили почетак радова. Трајали су кратко, све је стало и остало тако. Ово су велики кораци. Више нисмо „на дну еколошке лествице“. Наиме, према подацима Агенције за заштиту животне средине 2015.године је регистровано 2.170 дивљих сметлишта, а нека постоје већ пола века. До сада је у Србији изграђено 11 санитарних депонија (Ужице, Лапово, Кикинда, Јагодина, Лесковац, Пирот, Сремска Митровица, Панчево, Врање, Горњи Милановац, Суботица), а граде се у Инђији и Новој Вароши. Постројења за секундарну сепарацију рециклираног отпада за сада постоје само у Новом Саду, Ужицу, Јагодини и Лесковцу.
Индира Хаџагић