Почетна ПРОЈЕКТИ SARŠEN AMALA „САРСЕН АМАЛА“: ДОЛАЗЕ ШКОЛОВАНИ РОМИ

„САРСЕН АМАЛА“: ДОЛАЗЕ ШКОЛОВАНИ РОМИ

30
0

Упис три младе Ромкиње у Техничку школу омогућио постизање „квоте“ за формирање одељења образовног профила модни кројач“.

Према званичном попису из 2011. године преко 60 одсто Рома није завршило ни основну школу а између 70 до 90 одсто ромске деце која упишу основну школу у неком тренутку напусти школовање.

У новијој историји средњошколског образовања у Пријепољу, име Зорана Бајрамовића, остало је запамћено јер је био једини Ром који је пре двадесетак година, успео да дође до средње Техничке школе и из ње изађе са дипломом. Захваљујући томе, Бајрамовић је добио и запослење у Текстилном комбинату „Љубиша Миодраговић“ а потом је био ангажован као општински координатор за Роме. После њега прошле су многе генерација младих Рома али је мало оних који су схватили да се стицањем образовања и вештина могу правити крупнији кораци којима се излази из зачараног круга заостајања и сиромаштва.

BanerSufinansiranjaMiddle

Још једна млада Ромкиња, Емина Илић, кренула је истим стопама. На крају свог четворогодишњег школовања она је, у оквиру машинске струке, стекла диплому техничара за компјутерско конструисање. Још три Ромкиње су ове године уписале исту средњу школу и директор Небојша Јефтовић верује да ће и оне имати исту вољу и енергију да је заврше са успехом.

nebojsa

„Захваљујући баш њиховом уписивању, школа је успела да добије одељење модних кројача у оквиру подручја текстилства јер је за његово покретање било потребно 12 ученика“ каже Јефтовић наводећи да је њихов „улазак“ у ову школу био тај одлучујући фактор за постизање „квоте“ за покретање одељења овог образовног профила и добијање дозвола од ресорног министарства .

Према његовим речима задњих неколико година у средњу Техничку школу се уписивао по један ученик ромске националне мањине на сваке три године. Упишу се, почну са наставом, али се касније не појављују на часовима, наводи Јефтовић.

„Да би смо постојеће ученице задржали и олакшали им праћење он лајн наставе донели смо одлуку да им набавимо по таблет рачунар. То је наш начин да их подстакнемо да наставе или бар да отклонимо техничке могућности као евентуални разлог за њихово одустајања од даљег школовања“.

За упис у Економско – трговинску школу потребнији је нешто виши праг знања из основне школе, тако да су ретки ученици ромске мањине који су могли да је упишу. Деси се, каже директор ове школе, Ермедин Дуран, да се у неколико година појави један ромски ученик који се упише у школу али је не заврши. Пре три године у школу се уписала само једна Ромкња на смер трговински техничар. Дуран се сећа да је била врло добар ученик, да је постизара лепе резултате и да је редовно похађала наставу а онда се десио преокрет. Једноставно је престала да долази на часове.

„Била добар ђак, лепо се владала, добру сарадњу смо имали са родитељима, посебно мајком. Сматрали смо да би она била добар пример осталим Ромима да крену њеним стопама и све смо учинили да је подржимо.Имала је бесплатан превоз, уџбенике и свеске…онда је почела да изостаје а након тога су до нас стигле вести да се удала, каже са жаљењем директор Дуран.

Са основном школом је нешто повољнија ситуација, бар што се уписа у школу тиче, кажу у школи „Милосав Стиковић“.

MC Sarsen 2 1

Ово је једина основна школа у општини у коју се уписују ромска деца а разлог је њена близина ромском насељу Јездовића Коса, које јој гравитира. Ове године школу похађа свега 18 Рома, од којих је 6 у млађем узрасту док су остали , њих 12, у старијим разредима. Само једна Ромкиња је у 8. разреду, који ће и завршити, каже директорица Тања Трипковић . Она додаје да ових 18 ученика њих 5 уопште не долази на часове.

Према подацима педагога, Сабине Рондић, највише Рома је похађало наставу током 2010- 2011. године, чак 59 ученика, од којих је 15 уписало први разред. Наредне, 2012. године у школу су ишла 53 Рома, следеће 51, а онда се од 2014. године, када их је било 40, овај број почињао смањивати. Ове године у први разред је уписан један ромски ученик претходних година, 2017. и 2018. године само по два првачића.

„Када је Зоран Бајрамовић био координатор за Роме, били су доста активнји јер је он заиста водио рачуна о томе да они буду редовни у школи, да школа оствари добру сарадњу са родитељима а сами Роми са другим институцијама. Нама је то доста значило“, каже Сабина Рондић.

Она истиче да су Роми у нижим разредима активнији и редовнији али како одмичу према вишим разредима постају нередовни, ескивирају часове па није реткост да их у току наставе професори затекну ван школе, на игралишту или на улици. Сабина Рондић тврди да се у школи много водило рачина о томе да се ученици Роми равноправно распореде у различита одељења како би се више интегрисали са осталим ученицима, да буду укључени у све школске активности и програме, да се не прави никаква разлика међу ученицима, да се не осећају занемарено:

„Ово је мала школа и они су, могу да тврдим, у сваком смислу прихваћени, ми са њима до сада нисмо имали ниједан инцидент у том смислу, међутим дешава се да се они сами, на одморима групишу и налазе једни друге“.

Она истиче да школа чини и више него што је у њеној моћи да мале Роме приволи настави. Имају бесплатне уџбенике, свеске, труде се да ученици добију разне донације из Црвеног крста или других организација, да буду укључени у различите школске или општинске пројекте а гледа им се и кроз прсте када одсуствују са наставе, оправдавају им се изостанци… Они, такође, у школи добију све потребне потврде да су редовни ученици ради регулисања социјалне помоћи или дечјег додатка.

sarsen 1

„ У том разумевању идемо до крајњих граница тако да остала деце почињу да се буне и питају зашто се њима ускраћује нешто што Роми добију. Верујте и то представља проблем“, каже Сабина Рондић.

Она наводи да се, поред свих напора просветног кадра, дешава да од већина њих не дође на завршни испит.

„Они не схватају да без завршног испита не могу добити диплому о завршеној основној школи. Од свих неоцењених ученика 99 одсто су нам Роми, они „вуку“ просек целе школе ка лошем резултату и ми се баш трудима да то исправимо јер је то за школу додатни проблем“.

Иначе, откако је предшколско образовање постало обавезно у школи унапред знају колико ће бити уписано ученика. Међу њима ће бити само два Рома. Директорицу Трипковић ово не чуди јер се сваке године иначе смањује број уписаних првачића па је тако мање и Рома. Мада су пријепољски Роми углавном домицилно, седелачко, становништво, они су ипак, у односу на остале грађане склонији исељавању и расипању те је и то један од могућих разлога за смањен број школске деце.

М.Ц.

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име