Рукометни клуб „Пријепоље“, који воде тренери Миљан Јечеменица и Беамин Бајрактаревић, последњих година постао је једно од најактивнијих спортских места за младе у Пријепољу. Оба тренера баве се рукометом од 2000. године, а управо је искуство стечено током деценија на терену помогло да клуб брзо постане препознатљив и по резултатима и по раду са децом.
Интересовање најмлађих је изузетно велико — у школи рукомета тренирају деца од првог до осмог разреда, а број полазника расте из сезоне у сезону. Уколико би се капацитети проширили, кажу у клубу, то би значило и потребу за новим тренером, јер данашњи обим рада већ захтева додатну подршку стручног кадра. Саму управу клуба чини и тренер Миљан Јечеменица.
Иако рукомет у Пријепољу никада није имао популарност фудбала, кошарке или одбојке, управо ту се, како каже Бајрактаревић, крије додатни мотив: да се овај спорт одржи и ојача на локалу.
„Неколико искусних играча имали су велику жељу да, после 20 година, рукомет врате у неки већи ранг, да се не би константно играле те задње лиге. Тако да смо 2022. године основали Рукометни клуб Пријепоље. Знали смо у коју причу улазимо, колико треба финансија, живаца и одрицања како бисмо причу изгурали годину и по дана без помоћи локалне самоуправе. У првој сезони били смо у другој лиги. Ту сезону завршили смо као први на табели и ушли у Прву лигу Запад, што је ранг изнад“, почиње причу Јечменица.
Када је све почело, обишли су скоро све основне школе у Пријепољу, представљајући деци рукомет.
„Прве године када смо покренули целу причу, обишли смо скоро па све основне школе у Пријепољу. После тога, на првом тренингу се појавио велики број деце. Од можда 60 деце, остало је њих 30 i даље да тренира и да се озбиљније бави рукометом“, каже Јечеменица.
Посебан акценат ставља се на рад са млађим категоријама, који већ даје видљиве резултате.
„Од ове сезоне смо укључили велики број млађих играча који су узели учешће у рукометној школи код нас, полако их прикључујемо сениорима. Већ је ево трећа година откако и школа рукомета постоји у оквиру нашег клуба“, објашњава он.
Ипак, пут није био без потешкоћа.
„Имали смо неких финансијских проблема због казни које смо добили од Рукометног савеза Србије. Претходне сезоне нисмо имали баш неки прилив новца и нисмо могли редовно да исплаћујемо обавезе које смо имали према Савезу, па су зато уследиле казне“, каже Јечеменица.
„Надамо се да ће овај клуб дуги низ година постојати и да ће се деца бавити рукометом овде у Пријепољу“, поручује он.
Првом тиму се недавно прикључио и Дарко Шљукић, рукометаш из Београда са коренима у селу Јабука код Пријепоља.
„Долазим из Београда, а родом сам одавде са Јабуке. Играо сам у РК Синђелић у Београду 10 година. Дошао сам овде пре пар месеци, пред почетак сезоне, да помогнем екипи да остваре што боље резултате. Супер ми је овде, задовољан сам тренинзима, екипа је фантастична“.
Капитен Владимир Мрдаковић осврнуо се на почетке клуба и данашњи рад.
„Ту сам од првог дана, односно од оснивања клуба. Пар нас рукометаша из Пријепоља смо основали клуб са жељом да пробамо нешто више, да унапредимо генерално рукомет овде. Овогодишњим резултатима нисмо баш најзадовољнији. Битно је истаћи да смо подмладили екипу, што нам је била жеља и циљ. Највећи успех за сада нам је што имамо велики број младе деце која почињу да тренирају и са којима правимо успехе. Између осталог, прошли смо даље и добили прилику да се одмеримо са најбољима у узрасту М14. Ту ћемо показати шта су наша деца успела да науче од нас“.
Позитивну атмосферу у клубу потврђује и играч Илхан Ћатић.
„Овде сам већ годину дана, атмосфера у клубу је одлична. Ове сезоне смо имали мало лошији старт, вероватно због распореда, али очекујемо бољи резултат. Надамо се да ћемо остати успешни као и до сада“.
РК „Пријепоље“ тако данас стоји као пример клуба који је из ентузијазма прерастао у озбиљну спортску средину, са јасном визијом, младим снагама и великом жељом да рукомет у овом граду настави да расте.
В. Кијановић
