Документарни филм аутора Милоша Гачевића и Божидара Глушчевића, који говори о једном од најзначајнијих духовних средишта света, приказан је у петак у Малој сали Дома културе у Пријепољу. Кроз причу о Синају, манастиру Свете Катарине и животу народа на овом простору, аутори су послали поруку о значају међурелигијског разумевања, поштовања и заједништва.
Документарни филм „Синај“, аутора Милоша Гачевића и Божидара Глушчевића, приказан је у петак, 6. новембра, у Малој сали Дома културе у Пријепољу. Пројекцију су организовали Удружење инжењера Полимља, ЈУ Завичајни музеј Пљевља и Дом културе Пријепоље, са циљем да се културне и историјске вредности овог простора приближе широј јавности и подстакне сарадња културних установа.
Филм је већ представљен публици у Пљевљима, Подгорици, Босни и Београду, а планиране су и нове пројекције, између осталог у Требињу.
Један од аутора филма Божидар Глушчевић открио је да је идеја настала током разговора о заједничком путовању у Египат. Синај му је, након раније посете овој земљи, остао неостварена жеља, а предлог Милоша Гачевића да од тог путовања направе причу временом је прерастао у озбиљан документарни пројекат.
Полазна основа била је Гачевићева књига „Међурелигијска толеранција“, а замишљена презентација са фотографијама и видео-записима прерасла је у филм захваљујући подршци руководства Музеја, Општине Пљевља, Рудника угља, Туристичке организације и невладиних организација.
Посебну поруку филма представља Синај као место сусрета три монотеистичке религије – јудаизма, хришћанства и ислама. Аутор Милош Гачевић подсетио је на његов значај у историји све три вере, наглашавајући да ово духовно средиште не припада само једном народу или религији.
„Синај не припада само једној религији. Камене плоче, које је Господ Бог објавио Мојсију на Синају, нису оружје, већ порука свима нама да живимо заједно и да се упознајемо једни са другима. Као што три реке имају један извор и могу да га деле, тако и три монотеистичке религије могу да деле једно духовно средиште попут Синаја“, поручио је Гачевић.
Током шестодневног боравка на Синају, аутори су упознали живот бедуинског становништва, њихову културу и традицију. Управо су сусрети са локалним становништвом оставили снажан утисак, јер су на простору на коме би се можда очекивале поделе затекли заједништво и међусобно поштовање.
„Тамо где би неко очекивао зидове, ми смо наишли на мостове. Тамо где се прошлост често користи за раздвајање људи, видели смо како она може бити темељ заједништва између народа. Бедуини су нам рекли: ‘На овом месту нема – овај је хришћанин, овај муслиман. Сви ми живимо овде као браћа и молимо се Богу на исти начин’“, испричао је Гачевић.
Снимање у пустињским условима није било једноставно. Аутори су се суочавали са температурама које су на појединим местима прелазиле 60 степени, ограничењима у снимању одређених простора и тешким условима за боравак. Ипак, посебан део филма посвећен је манастиру Свете Катарине, једном од најзначајнијих православних духовних средишта.
Гачевић је подсетио да су у прошлости у манастиру боравили монаси различитог порекла, међу њима Грузијци, Руси, Копти, Етиопљани и Срби. Посебно је истакао историјске везе српског народа са овом светињом: крајем 12. века на Синају је постојала српска преписивачка радионица и школа, док је у 14. веку игуман манастира био Јоаникије, пореклом из Србије.
Директорица ЈУ Завичајни музеј Пљевља Дејана Дробњак истакла је да је подршка овом пројекту проистекла из жеље да се значајно духовно и културно наслеђе Синаја представи на другачији начин, кроз путопис и документарни филм. Подсетила је да је научноистраживачки рад једна од важних делатности Музеја, те да културна сарадња не познаје границе.
„Желимо да ове просторе приближимо нашим посетиоцима и широј јавности, да културно наслеђе буде доступније и разумљивије, али и да научимо да ценимо традицију и мултикултуралност коју нам оно пружа“, истакла је Дејана Дробњак.
О сарадњи културних установа говорио је и Душан Плескоњић, председник Удружења инжењера Полимља, подсетивши да је сарадња са Завичајним музејом Пљевља започела пре неколико година изложбом посвећеном Милану Минићу, архитекти и сликару из Пријепоља.
„Жеља нам је да се културно повезивање настави кроз изложбе, конференције и друге програме“, рекао је Плескоњић.
Мирко Малешић, уредник ликовног и научно-издавачког програма Дома културе Пријепоље, истакао је да је ова установа прихватила заједничку иницијативу како би обогатила програм квалитетним садржајем који има посебан значај за мултиетничку средину каква је Пријепоље.
Приказивање филма „Синај“ било је више од представљања путописног документарног остварења. Кроз историју, духовност и сведочанства о животу на простору који повезује три религије, публика је имала прилику да се подсети да различитости не морају бити разлог за поделе, већ основа за разумевање, поштовање и заједнички живот.
В. Кијановић
