У пријепољском Музеју одржано предавање Жељка Ћуровића о историјском значају Мојковачке битке и представљена књига „Бранимир кроз вјекове“
Синоћ је у Музеју у Пријепољу одржано предавање посвећено Мојковачкој бици, током којег је представљена и књига „Бранимир кроз вјекове“ аутора Жељка Чуровића, председника Савеза Срба из Црне Горе. Говорећи о историјском значају ове битке, Чуровић је указао на потребу да се њен значај сагледа у ширем контексту ратних дешавања и повлачења српске војске током Првог светског рата.
Према његовим речима, Мојковачка битка је временом остала недовољно заступљена у јавном и историјском сећању, иако је имала важну улогу у процесу повлачења српске војске преко Албаније.
„Да није било Божића на Мојковцу, како је говорио владика Николај, не би било Васкрса на Кајмакчалану. Она је сама по себи била кључна и одсудна битка за повлачење српске војске преко Албаније“, истакао је Ћуровић.
Он је посебно нагласио да се значај ових догађаја не може свести искључиво на тродневне борбе током Божића на Мојковцу, већ да је реч о знатно дужем војном процесу, који је, како је навео, трајао 93 дана, од Дрине до Мојковца.
У том контексту указао је и на улогу Пријепоља и других места у овом подручју, међу којима су Нова Варош, Прибој, Пљевља, Чајниче и Фоча, у борбама и повлачењу санџачке војске. Према његовим наводима, у тромесечним борбама погинуло је више од 4.000 војника, док се у јавности најчешће помиње број од 148 погинулих бораца у самој Мојковачкој бици.
Говорећи о настојањима да се ови догађаји сачувају од заборава, Чуровић је представио и активности Савеза Срба из Црне Горе, који је у више градова организовао програме под називом „93 дана борбе од Дрине до Мојковца“. Као један од разлога за организовање оваквих програма навео је потребу да се шира историјска слика учини доступнијом јавности и да се не занемаре догађаји и страдања која су претходила и пратила Мојковачку битку.
Осврћући се на савремени однос према историји, Чуровић је истакао да зaбorављање и поделе међу народом представљају озбиљне препреке очувању заједничког историјског памћења.
„Највећи непријатељ српском народу је заборављање. Не треба да заборављамо, да нам се историја не би понављала. Треба да се сабирамо и обожимо“, поручио је Ћуровић.
В.К.
