Часопис који у свом имену носи место у којем настаје и школу која га ствара
Поводом пет година од оснивања школског часописа „БрОШ“, разговарали смо са Елдином Шеховић, учитељицом и руководитељком редакцијског тима, о настанку и развоју часописа, његовом значају за ученике и улози коју има у подстицању дечје креативности, радозналости и љубави према писаној речи.
Школски часопис „БрОШ“ ове године обележава пет година постојања. Како је настала идеја за покретање часописа и како је изгледао његов развој од првог броја до данас?
„Идеја о покретању БрОШ-а настала је из жеље да школски живот добије свој трајни запис и простор за ученичко стваралаштво, истраживање и представљање идеја. Као руководилац редакцијског тима од оснивања, током пет година усмеравала сам његов идејни, организациони, садржајни и технички развој. Иза нас је више од 600 уређених страница, 22 објављена броја и бројне активности, а поводом јубилеја припремили смо и 23. издање у штампаној форми, под слоганом „Пет година речи које остају“. Посебно смо поносни што БрОШ наставља традицију ђачког новинарства нашег краја, чији корени сежу од 1936. године. Зато нам је посебно значајно што је дугогодишњи пријепољски новинар Милан Р. Цмиљановић у свом тексту о БрОШ-у истакао да се наш школски часопис с правом налази „на реверу ђачког новинарства“. То доживљавамо као признање, али и као обавезу да наставимо да развијамо школско новинарство и пружамо прилику новим генерацијама младих стваралаца.“
Колико ученика учествује у припреми часописа и на који начин су укључени у осмишљавање тема, писање текстова, прикупљање материјала и уређивање садржаја?
„Посебност БрОШ-а огледа се у томе што он није пројекат намењен искључиво члановима новинарске секције. У његовом стварању учествују ученици и наставници различитих разреда и предмета, јер школски живот има много тема које заслужују да буду представљене. Улога редакцијског тима јесте да све те прилоге повеже у смислену целину, осмисли концепт броја, развија рубрике и брине о квалитету и изгледу часописа. Са колегиницом Саидом Шеховић детаљно радим на осмишљавању садржаја, планирању тема, обликовању рубрика и повезивању различитих ученичких и наставничких прилога у јединствену уређивачку целину. У том процесу важни су нам и садржај и начин на који га представљамо читаоцима. Ученици учествују у избору тема, прикупљању информација, разговорима са саговорницима, писању текстова и припреми фотографија и других материјала.“
Колико је тешко мотивисати ученике да се баве писањем и новинарским радом у времену када су им друштвене мреже и кратки дигитални садржаји све доступнији?
„Не мислим да су ученици изгубили интересовање за писање и стварање, већ да је важно пронаћи начин да препознају вредност својих идеја. Кроз БрОШ уче да истражују, промишљају и стварају садржаје који имају смисао и трајнију вредност. Када виде да су њихови радови објављени и доступни широј заједници, то им даје додатну мотивацију и самопоуздање. Наш циљ није да се такмичимо са друштвеним мрежама у брзини, већ да негујемо квалитетну, проверену и смислену реч која остаје.“
Шта се све може пронаћи на страницама „БрОШ-а“? Да ли ученици најчешће пишу о школским активностима и својим вршњацима или обрађују и теме које превазилазе школске оквире?
„На његовим страницама налазе се извештаји о школским догађајима, интервјуи, репортаже, ученички литерарни и истраживачки радови, фотографије, представљања талената, као и садржаји посвећени науци, култури, књижевности, природи и важним темама из живота младих.Посебно смо поносни на активности којима смо излазили изван школских оквира: литерарне и ликовне конкурсе за ученике општинског нивоа, изложбе, промоције, књижевне сусрете, радионице и свечане доделе награда. Важна нам је и његова образовна улога. Часопис може да буде додатни материјал за наставу, повод за разговор, истраживање, анализу текста или креативни задатак.“
Колико су такмичења и освојене награде значајни за ученике? Да ли им признања дају додатни подстрек да наставе да се баве писањем и стваралаштвом?
„Награде су важне јер ученицима показују да су њихов труд, идеје и стваралаштво препознати, јачају њихово самопоуздање и подстичу их на даљи рад. Кроз БрОШ им пружамо прилику да представе своје радове на конкурсима, изложбама, књижевним сусретима и другим догађајима. Ипак, највећи успех није сама награда, већ тренутак када ученик пожели да настави да пише, истражује и ствара, јер је открио радост и вредност сопственог стваралаштва.“
Колико рад на школском часопису доприноси развоју језичке културе, креативности, критичког мишљења и самопоуздања ученика? Да ли се код ученика који учествују у раду „БрОШ-а“ примећују промене у тим областима?
„Писање за школски часопис развија језичке и комуникацијске вештине, способност истраживања, организовања информација и критичког промишљања. Ученици уче да проверавају тачност података, одговорно преносе информације, слушају саговорнике и поштују различита мишљења. Кроз новинарски рад јачају самопоуздање и вештине јавног наступа. Зато је школски часопис много више од публикације – он повезује знање и праксу, наставу и живот, индивидуалну креативност и заједнички рад.“
Шта бисте издвојили као највећи успех „БрОШ-а“ током пет година постојања и какви су планови за будућност? Можете ли да откријете шта читаоце очекује у наредним бројевима часописа?
„Највећим успехом БрОШ-а сматрам то што је током пет година постао препознатљив део живота наше школе и простор у којем се сусрећу знање, креативност, истраживање и заједништво. Наши планови за будућност усмерени су пре свега на веће укључивање ученика у све фазе настанка часописа. Можда се међу њима већ налазе будући новинари, писци, фотографи, дизајнери и уредници.
У наредним бројевима желимо да развијамо теме које повезују школу и локалну заједницу, као и садржаје кроз које ученици уче да препознају проблеме, постављају питања и траже одговоре. Нека најлепше странице тек буду написане.“
Приредила Ања Пузовић
