Ahmed Čuturić, mladić poreklom iz Prijepolja, tragično je stradao u nesreći koja se dogodila u porodičnoj kući u Beogradu. Iza njega su ostali porodica, prijatelji i uspomene na devetnaest godina ispunjenih dobrotom, ljubavlju, osmesima i snovima koji su tek čekali da budu ostvareni.
U nastavku teksta donosimo In memoriam koji su, u znak ljubavi i sećanja na brata, napisale njegove sestre Erna i Elma Čuturić.
“Ahmed je rođen 17.08.2007. godine u Prijepolju, kao treće dete u porodici. Odrastali smo srećno i skromno. Nismo imali mnogo, ali je bilo lepo odrastati u takvom okruženju, ispunjenom ljubavlju i porodičnom toplinom.
Oduvek je voleo Prijepolje, svoje društvo i školu. Nakon završenog četvrtog razreda osnovne škole preselili smo se u veći grad, Beograd, u potrazi za boljim mogućnostima, gde je nastavio svoje školovanje.“
„Imao je veliko interesovanje za frizerski zanat i voleo je da radi s kosom. Završio je srednju frizersku školu kao jedan od najboljih učenika u odeljenju. Njegovi profesori, prijatelji i direktor škole imali su samo reči hvale za njega.
Ahmed je živeo sa svojom porodicom u Beogradu – roditeljima, dve sestre i bratom. Školovali smo se i radili u isto vreme. Bio je veoma vredan i pošten momak, o kojem svi imaju samo reči hvale, a posebno komšije u Beogradu, čija je srca osvajao iz dana u dan.
Nije radio u struci, već je pronašao posao u jednoj firmi. Kasnije je zajedno sa sestrom Elmom preuzeo očev posao, pa su njih dvoje jedno vreme radili zajedno, sve do nesreće.“
„Bio je pun života, voleo je da živi i radovao se svakom danu. Bio je veoma vezan za majku i sestru. Bili smo prava, srećna porodica, okružena dobrim ljudima. Za Ahmeda niko nema nijednu lošu reč. Bio je izuzetno kulturan i pošten, uvek nasmejan, spreman za šalu i druženje.
Planirao je da sa sestrom ode u Sarajevo za vikend, jer nikada ranije nije bio tamo. Imao je planove i razmišljao o tome šta bi mogao da kupi majci za poklon. Puno se smejao dan pre nesreće ne sluteći sta ga čeka.”
Priredila Anja Puzović
