Од првих школа при манастирима и верским установама до савременог образовног система – прича о развоју школства које је обликовало генерације Пријепоља
Развој школства у Пријепољу представља важан део културне и друштвене историје овог краја. Од првих облика описмењавања при верским установама, преко оснивања првих државних школа, до савремене мреже образовних установа, школство је пратило развој града и потребе његових становника.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ…
Лист „Полимље“ је у броју 860, од 20. септембра 1974. године, забележио један од најзначајнијих тренутака у развоју образовања у Пријепољу. После обимне адаптације и доградње, Основна школа „Владимир Перић Валтер“ добила је савремене учионице, нове просторије и, по први пут у општини, услове за кабинетску наставу. У обнову школе уложено је 555 милиона старих динара, а више од 2.000 ученика наставу је започело 16. септембра у знатно бољим условима. Нови школски простор омогућио је укидање треће смене, употребу савремених наставних средстава и рад у фискултурној сали. Овај текст сведочи да су улагања у образовање и модернизацију школа седамдесетих година била препозната као један од најважнијих предуслова за квалитетније школовање нових генерација. Да ли је и данас тако?
У 19. веку, у време када је Пријепоље још било под Османским царством, образовање се углавном одвијало у верским школама, православним при црквама и манастирима, као и муслиманским мектебима. Значајну улогу у очувању писмености и духовности имао је Манастир Милешева, који је вековима био један од најважнијих просветних и културних центара овог дела Србије.
Након ослобођења Пријепоља 1912. године почиње интензивнији развој државног школства. Отварају се нове основне школе, а држава улаже у ширење школске мреже и повећање обухвата деце образовањем. Посебан значај има 1918. година, када је основана Женска занатска школа, у којој су девојке стицале практична знања из ткања, шивења, израде одеће и других заната. У истом периоду радила је и Вечерња шегртска школа, намењена младима који су се обучавали за трговачка и занатска занимања. Ове установе представљале су темеље средњег стручног образовања у Пријепољу.
После Другог светског рата школство доживљава снажан развој. Оснивају се нове основне школе у граду и сеоским срединама, а 1946. године почиње са радом Радничка школа, касније позната као Школа ученика у привреди и занатству, претеча данашње Техничке школе. У њој су се школовали будући занатлије и квалификовани радници различитих профила, у складу са потребама привредног развоја општине.
Ширењем града и развојем насеља током друге половине 20. века осниване су нове образовне установе. Тако је, на пример, Основна школа „Милосав Стиковић“ у Коловрату као самостална школа почела са радом 1973. године, након вишегодишњег развоја издвојеног одељења, што сведочи о сталном расту броја ученика и потреби за ширењем образовне инфраструктуре.
ПОДСЕЋАЊЕ…
У броју 322. листа „Полимље“, од 1. септембра 1961. године, забележен је један од највећих проблема са којима се школство у пријепољском крају суочавало, недостатак учитеља. Лист је тада писао да чак 15 сеоских основних школа није почело нову школску годину, јер није било наставног кадра. Према тадашњим подацима, 1.070 ученика остало је без наставе, а међу школама које су остале закључане биле су оне у Каћеву, Каменој Гори, Милошевом Долу, Забрњим Тоцима, Ивезићима, Хртима, Правошеву, Горњој Косатици, Милаковићима, Горњој Дренови, Душманићима, Дивцима, Горњим Бабинама, Мрчковини и Џурову. Посебно је истакнуто да су школе у Правошеву и Џурову имале око 300 ученика, али ни поред тога нису могле да почну са радом. Овај текст представља драгоцено сведочанство о изазовима са којима се образовни систем суочавао пре више од шест деценија и подсећа да су обезбеђивање наставног кадра и доступност образовања били једни од највећих задатака тадашњег школства. Остаје питање да ли су се проблеми школства у Пријепољу променили од тада па до данас и како?
Данас образовни систем у Пријепољу обухвата предшколску установу, осам редовних основних школа, Основну музичку школу и три средње школе, које образују ученике у гимназијским и стручним профилима.
Историја школства у Пријепољу сведочи да је образовање одувек било један од најважнијих покретача развоја локалне заједнице. Генерације учитеља, наставника и професора оставиле су дубок траг у стварању образованих људи који су својим знањем допринели развоју Пријепоља, али и читаве Србије.
Фото на насловној: фотографија ОШ Валтер у 322. броју листа „Полимље“ од 1. септембра 1961. године
Верица Кијановић
