Bakije-hanume medresa u Prijepolju, u kojoj danas borave i školuju se devojčice iz različitih krajeva Srbije i regiona, otvorena je 2009. godine na uvakufljenom, odnosno zaveštanom imanju hadžija Kemala i Paše Mujagić. Kako ističe Delva Bajraktarević, sekretarica medrese, bračni par Mujagić nije imao potomstvo, ali je imao veliku želju da svoju kuću i imanje ostavi Islamskoj zajednici kako bi na tom mestu bila osnovana obrazovna ustanova ovog tipa.
Iako današnja medresa funkcioniše od 2009. godine, njena istorija seže mnogo dalje u prošlost. Bakije-hanume medresa pominje se još u zapisima osmanskog putopisca Evlija Čelebija, dok se kao precizan datum njenog osnivanja navodi 1863. godina. Tada su tri medrese u Prijepolju objedinjene u jednu ustanovu koja je dobila naziv Bakije-hanume medresa, po bogatoj prijepoljskoj dobrotvorki Bakije-hanumi, iz čijeg fonda je finansiran rad škole i školovanje učenika.
„Bakije-hanuma je bila veoma uticajna i imućna žena za to vreme. Njen fond mogao je samostalno da finansira školovanje učenika i rad medrese, što govori koliko je bila značajna ličnost u tadašnjem društvu“, navodi Bajraktarević.
Medresa je radila sve do Drugog svetskog rata, kada su dolaskom novog režima zatvorene gotovo sve medrese na prostoru bivše Jugoslavije, osim onih u Sarajevu i Prištini. Zgrada tadašnje medrese nalazila se u blizini Šarampovskog mosta u Prijepolju, a 1954. godine porušena je do temelja. U tom periodu medresa je bila namenjena obrazovanju muških učenika koji su se pripremali za verske pozive i službe imama.
Današnja Bakije-hanume medresa koncipirana je kao škola za devojčice uzrasta od 14 do 18 godina. Odluka da medresa bude ženska škola nije slučajna. Prema Delvinim rečima, rahmetli Paša Mujagić posebno je volela devojčice i želela je da upravo njima bude omogućeno obrazovanje u duhu vere, tradicije i moralnih vrednosti.
„Vodili smo se i time da žena kasnije odgaja porodicu. Često se kaže da kada odgojite jednu devojčicu, odgojili ste čitavu porodicu. To je bila njena želja i njen emanet“, kaže Bajraktarević.
Rad i funkcionisanje medrese u velikoj meri zavise od pomoći donatora i prijatelja škole. Posebno mesto među njima zauzima Husein Kansu, političar poreklom iz prijepoljskog kraja, iz porodice Ćulahović, koji živi u Istanbulu i više od četiri decenije učestvuje u političkom životu Turske, gde je u više mandata bio poslanik u turskom parlamentu.
„Njegova pomoć je ogromna. Zahvaljujući njemu i njegovim prijateljima donatorima, koji su dolazili da obiđu medresu i pomognu njen rad, škola je uspela da opstane i razvija se“, navodi sekretarica medrese.
Veliku zahvalnost u ovoj ustanovi duguju i gospodinu Nadiru Daciću, direktoru medrese i čoveku koji je, kako ističu, „otrgao od zaborava“ priču o Bakije-hanumi i medresi. Dacić je autor knjige o istorijatu Bakije-hanume medrese, napisane na bosanskom i turskom jeziku, koja govori o razvoju škole od njenog ponovnog otvaranja 2009. godine do danas.
„Da medresa tada nije otvorena pod tim imenom, pitanje je da li bi se danas iko sećao Bakije-hanume i njene uloge u obrazovanju ovog kraja“, smatra Bajraktarević.
U Bakije-hanume medresi smatraju da je jedna od najvažnijih uloga ove škole očuvanje tradicionalnih, porodičnih i verskih vrednosti koje, prema njihovom mišljenju, u savremenom društvu sve više slabe.
„Današnje generacije često oskudevaju u moralnim i tradicionalnim vrednostima, što kasnije dovodi do različitih devijacija u društvu, porasta nasilja, kriminala i delikvencije među mladima. Ovde se od prvog dana uče poštovanju roditelja, starijih, iskrenosti, odgovornosti i dobročinstvu“, kaže sekretarica medrese.
Poseban akcenat stavlja se na prevenciju poroka poput narkotika, kocke i drugih oblika zavisnosti, koji se u islamskom učenju smatraju zabranjenim i velikim grehom.
„Mnogo je teže da dete koje prođe kroz medresu kasnije upadne u takve probleme, jer ovde dobija jak moralni i duhovni temelj“, dodaje ona.
Pored verskog obrazovanja, medresa učenicama pruža i potpuno opšte obrazovanje. Reč je o četvorogodišnjoj srednjoj školi u kojoj se, uz predmete verske struke poput tumačenja i izučavanja Kur’ana i arapskog jezika izučavaju i matematika, hemija, geografija, istorija, psihologija, pedagogija, sociologija i drugi opšteobrazovni predmeti.
Posebna pažnja posvećena je učenju jezika. Učenice tokom školovanja uče bosanski, engleski, turski i arapski jezik, što im kasnije značajno olakšava nastavak školovanja u zemlji i inostranstvu.
„Postoji velika zabluda da se u medresi uči samo vera. To nije tačno. Naše učenice imaju široko obrazovanje i nakon završetka škole mogu da upišu praktično bilo koji fakultet“, objašnjava Bajraktarević.
Od osnivanja do danas medresu je završilo više od 150 učenica, a prema podacima škole više od 90 odsto njih nastavilo je školovanje na fakultetima. Deo učenica studira na univerzitetima u Beogradu, Kragujevcu i Novom Pazaru, dok mnoge odlaze i u inostranstvo, posebno u Tursku i Bosnu i Hercegovinu.
Sama Delva bila je među učenicama koje su studirale u Turskoj, a kako kaže, oko tridesetak devojaka iz medrese završilo je ili trenutno pohađa studije u toj zemlji. Jedna od učenica trenutno studira turski jezik i književnost.
Medresa ima razvijenu saradnju i sa univerzitetima u Sarajevu, gde učenice često dobijaju stipendije i različite pogodnosti za nastavak obrazovanja.
„Imamo učenice koje studiraju menadžment, arhitekturu, informatiku, matematiku, zdravstvene nauke. Program je tako koncipiran da nakon medrese mogu da biraju različite profesije i fakultete“, kaže ona.
Posebnost Bakije-hanume medrese je i internatski način rada. U internatu trenutno boravi oko dvadeset učenica, dok je kapacitet oko četrdeset mesta. Učenice dolaze iz različitih gradova Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine.
Pravila internata, objašnjava Bajraktarević, zasnivaju se prvenstveno na kućnom redu i zajedničkom životu.
„Mnogi misle da je internat strog, ali nije tako. Pravila postoje kako bi se održavali red, higijena i radne navike. Devojke imaju vreme za učenje, za odmor i druženje, ali gledamo da im boravak bude prijatan i da se osećaju kao kod kuće“, kaže ona.
Internatski život, dodaje, ima veliku ulogu u sazrevanju mladih ljudi.
„Ko prođe kroz internat, kasnije se mnogo lakše snalazi u životu, na fakultetu i poslu. Nauči da funkcioniše sa različitim ljudima, da poštuje pravila i zajednicu.“
Jedan od najvećih izazova sa kojima se medresa danas suočava jeste smanjenje broja učenika usled odlaska stanovništva iz manjih sredina i promenjenih interesovanja mladih.
„Mladi danas često biraju škole nakon kojih mogu odmah da pronađu posao, dok se medresa više doživljava kao gimnazija. Ako nakon nje ne nastavite fakultet, nemate konkretnu struku poput medicinske ili ekonomske škole. Ipak, obrazovanje je ulaganje koje niko ne može da vam oduzme“, smatra Bajraktarević.
Kada je reč o nastavnom kadru, medresa, kako kaže, nema problema sa pronalaskom profesora.
„Prijepolje je mala, ali berićetna sredina. Profesori opštih predmeta dolaze i iz drugih škola, dok verske predmete predaju imami i profesori koji su završili odgovarajuće islamske fakultete.“
Od 2024. godine u okviru medrese funkcioniše i vrtić „Nahla“, namenjen dečacima i devojčicama uzrasta od tri do pet godina. Trenutno ga pohađa oko 25 mališana.
Program vrtića obuhvata kreativne radionice, socijalizaciju i osnovne verske sadržaje prilagođene deci kroz igru i lepo ponašanje.
„Važno je da se deca što ranije socijalizuju i razvijaju radne navike. Kroz igru uče bonton, lepo ponašanje i osnovne vrednosti, kako im to kasnije ne bi bilo strano“, objašnjava.
Zbog velikog interesovanja roditelja planirano je i proširenje kapaciteta vrtića, a u medresi razmišljaju i o mogućnosti otvaranja muškog odeljenja ili mešovite medrese u budućnosti.
„U Srbiji trenutno muška medresa postoji samo u Novom Pazaru. Smatramo da bi i u Prijepolju postojala potreba za takvom ustanovom i možda će se u budućnosti otvoriti i muško odeljenje“, zaključuje Bajraktarević.
Uprkos izazovima savremenog društva i smanjenju broja učenika, Bakije-hanume medresa u Prijepolju ostaje važan centar obrazovanja i vaspitanja mladih generacija, čuvajući tradiciju, moralne vrednosti i pružajući devojkama priliku za kvalitetno školovanje i dalje usavršavanje u zemlji i inostranstvu.
Anja Puzović
