Камена Гора је овог викенда била место окупљања из више значајних повода – отварања библиотеке „Окица Глушчевић“, промоције овогодишњег издања годишњака „Стари Влах“, као и обележавања 90 година ђачког новинарства у Пријепољу. Истовремено, скуп је био посвећен и подсећању на значај писане речи и улогу новина у савременом друштву, у времену када, како је истакнуто, штампани медији све више бивају потиснути.
Тим поводом, на позив Удружења грађана „Центар за одрживи развој Камена Гора“, у Етно кући на Гувништима у Каменој Гори одржан је скуп под називом „Окици у част“, посвећен првом пријепољском новинару и првом новинару са простора југозападне Србије, Окици Глушчевићу, који потиче управо из овог краја.
Скупу су присуствовали потомци Окице Глушчевића из Ужица, представници Удружења новинара Србије (УНС), представници локалне самоуправе, медији, редакција листа „Валтернатива“, као и представници часописа „Стари Влах“. У програму је посебно поменут и народни песник са ових простора Милија Глушчевић.
О животу и делу Окице Глушчевића говорио је новинар и публициста Милан Р. Цмиљановић, који је уједно био и модератор скупа.
„Породица и потомци Окице Глушчевића и њихова прича стварају слику једне лепше, боље и интелектуалније Србије“, закључио је Цмиљановић.
Посебну улогу у реализацији скупа имао је и Дејан Глушчевић, потомак Окице Глушчевића, чије је знање и посвећеност породичној историји описано као „жива енциклопедија“ Глушчевића. Без његовог доприноса, прецизних података и континуираног ангажовања, овакво окупљање и очување сећања на Окицу Глушчевића тешко би било реализовано у овом обиму и на овако садржајан начин.
Добродошлицу је упутио Милојко Глушчевић, председник УГ „Центар за одрживи развој Камена Гора“, који је истакао и активности које је удружење до сада реализовало.
„Када смо ову кућу пројектовали, одлучили смо да оставимо и једну просторију за библиотеку. Ми је данас не оснивамо, већ обнављамо ону која је давно постојала. Данас није званично отварање, него само крштење“, рекао је Милојко Глушчевић.
У оквиру програма званично је представљен и 3. број часописа „Стари Влах“.О издању су говорили главни и одговорни уредник Миломир Краговић, новинар Радоман Ирић, један од аутора текстова, као и привредник из Нове Вароши Милорад Мишко Стевовић, издавач часописа.
„Када смо кренули у причу о покретању часописа, ништа од тога не би било могуће без човека који верује и који плаћа из свог џепа све – Милорада Мишка Стевовића. У овом, трећем броју, окупили смо најбоље људе са територије седам општина које обухвата Стари Влах, а један од њих је и мој нови пријатељ Милан Цмиљановић. Нисмо успели да дођемо до термина за промоцију овог броја у пријепољском Музеју, али ми је драже што је промоција управо овде“, рекао је Краговић.
„Шта ми све, какви часописи и новине, није прошло кроз руке. Али морам рећи да у својој новинарској каријери ништа честитије у рукама нисам имао од ‘Старог Влаха’ број три“, рекао је Ирић.
Милорад Мишко Стевовић поручио је да су култура, образовање, здравство и праведно друштво темељ опстанка човечности у времену све веће материјализације и губитка правих вредности.
„Најсветлија тачка овог тренутка је часопис који су издала ова деца. Морам нешто да закључим – мислим да је ова планета дошла до тренутка када нема куд даље и мора да се ресетује. Губимо свест, све смо материјализовали. Нормално је да нам је за низ ствари потребна помоћ државе, али држава мора бити организована. Лично, не видим на планети организовану државу – негде је боље, негде лошије. А да би држава била организована, мора постојати школство да бисмо се школовали, здравство да бисмо били здрави и судство да бисмо били једнаки, а онда долази култура – да будемо људи“, рекао је Стевовић.
Посебан сегмент скупа био је посвећен обележавању 90 година ђачког новинарства и листа „Наш саморад“ из Камене Горе. У програму су учествовали и Велибор Маринковић, издавач новина „Ђачка задруга“, као и Ирена Андрејић, једна од уредница листа „Валтернатива“ ученика ОШ „Владимир Перић Валтер“.
Милан Цмиљановић је посебно истакао да је подвиг издавања школског листа „Наш саморад“ 1936. године, који је штампан у Битољу, раван издавању првог броја листа „Санџак“ 1932. године.
Најављено је и формирање библиотеке „Окица Глушчевић“, чији је оснивач Милојко Глушчевић, председник УГ „Центар за одрживи развој Камена Гора“.
Окица Глушчевић (Камена Гора код Пријепоља, 9. март 1858 – Београд, 2. децембар 1898) био је новинар и преводилац. Школовао се у Ужицу и Београду, а завршио је Учитељску школу 1880. године. Студирао је у Петрограду, одакле је протеран 1884. године због политичког деловања. По повратку у Србију радио је у социјалистичкој и радикалској штампи, а био је и један од уредника више листова. Био је познат по антирежимским текстовима, коментарима и преводима дела бројних руских и европских писаца, међу којима су Бајрон, Љермонтов, Толстој, Гогољ и други. Био је и члан Главног одбора Српске радикалне странке и руководилац радикалске омладине.
В. Кијановић
