О историјским околностима ослобођења, трогодишњој окупацији и страдању становништва разговарали смо са Миланом Лучићем, председником Удружења бораца, потомака и поштовалаца Народноослободилачког рата 1941–1945. године општине Пријепоље
У суботу, 31. октобра, обележено је 108 година од ослобођења Пријепоља од аустроугарске окупације у Првом светском рату. Град је под окупацијом био од 15. октобра 1915. до 31. октобра 1918. године, када је ослобођен након пробоја Солунског фронта и напредовања српске војске.
Говорећи о овом историјском периоду, Милан Лучић подсећа да је Пријепоље и раније било под аустроугарском управом, од 1884. до 1908. године, након Берлинског конгреса.
„Током окупације, посебно 1917. године, спровођен је велики терор над становништвом, нарочито православним. Опљачкана су готово сва села, многе породице су раздвојене, а велики број људи одведен је у злогласне логоре. Један од најпознатијих био је логор Нежидер у Мађарској. Из појединих села, попут Џурова и насеља са леве обале Лима, читаве породице су одвођене у логоре, а многи се никада нису вратили“, каже Лучић.
Пријепоље је ослобођено 31. октобра 1918. године, дан пре Београда, у оквиру напредовања српске војске након пробоја Солунског фронта.
„Војвода Петар Бојовић са Првом српском армијом, након пробоја Солунског фронта, за 45 дана непрекидних борби са аустроугарским и немачким снагама стигао је до Београда. Након ослобођења, 1. децембра 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца“, подсећа наш саговорник.
Према подацима које наводи Лучић, у ослободилачким ратовима учествовало је 1.389 становника пријепољског краја, од којих је 555 погинуло. Међу учесницима било је 289 носилаца Албанске споменице, док су 48 Пријепољаца одликована Обилићевом медаљом или Карађорђевом звездом.
Лучић указује и на значај очувања историјске грађе, посебно старих фотографија које сведоче о изгледу и животу Пријепоља крајем 19. века.
„Постоји албум једног аустроугарског официра који је током деведесетих година 19. века фотографисао старо Пријепоље. Покojни Војко Пурић донео је тај албум из Сарајева, а ја сам имао привилегију да први направим копије фотографија. Све старе фотографије Пријепоља које се данас могу видети у музеју, хотелу „Парк“ и на другим местима потичу из тог албума. Не знам шта се касније догодило са оригиналом“, истиче Лучић.
Обележавање годишњице ослобођења прилика је да се сачува сећање на историјске догађаје и људе који су поднели највећу жртву. Како истиче Милан Лучић, очување докумената, фотографија и сведочанстава важно је како би се историја Пријепоља преносила будућим генерацијама.
Ања Пузовић
