Кроз игру, покрет и креативне активности, учитељи ОШ „Михаило Баковић“ подстичу дечју радозналост, развијају концентрацију и чине учење занимљивијим
Учење кроз игру, покрет и сарадњу помаже деци да лакше усвајају знања, развијају пажњу и активно учествују у настави. Управо је то идеја којом су се водили учитељи Основне школе „Михаило Баковић“ у Сељашници, претварајући школско двориште у простор за другачији приступ учењу.
На једном од одељенских већа учитељи су разговарали о изазовима са којима се свакодневно сусрећу у раду са ученицима. Уочили су да деца све теже задржавају пажњу и концентрацију, као и да им је потребно више кретања, динамике и активности које ће их подстаћи да размишљају, истражују и активно учествују у настави. Тако су дошли на идеју да школско двориште претворе у учионицу на отвореном.
Ослањајући се на принципе учења кроз игру и идеје НТЦ приступа др Ранка Рајовића, учитељи су настојали да повежу покрет и размишљање, подстакну радозналост и створе окружење у коме ће сваки ученик имати прилику да учествује.
„Игра и кретање нису само вид забаве, већ примарни биолошки механизми путем којих мозак детета спознаје свет, повезује информације и развија мисаоне структуре“, истичу из школе.
У реализацији ове идеје учествовали су учитељи Радоман Петрић, Славица Пузовић, Љиљана Цвијовић, Миланка Марић, Зоран Дивац, Небојша Трмчић и Милена Дивац, која је била посебно ангажована у овом раду.
Подршку оваквом приступу пружа и директорка школе Јелена Ћубић, која истиче да је у савременом добу, обележеном бројним изазовима у образовању, посебно тешко задржати дечију пажњу у конкуренцији са телефонима и садржајима који нуде брзу и једноставну забаву.
„Зато је важно да барем покушамо да деци поправимо фокус, продужимо концентрацију и усмеримо мисли. Већина светских истраживања указује на то да је учење које личи на игру оно које оставља трајне резултате и прати нас током целог живота. Верујем да ће овакав рад учитеља дати велике резултате и имају моју пуну подршку“, поручује Ћубић.
Слова, бројеви, вагончићи, шарена поља, стопала и гусенице постали су део другачијег приступа учењу. Уместо да само слушају и посматрају, ученици имају прилику да трче, скачу, траже одговоре, решавају задатке и заједнички долазе до решења.
В.К.
