Пројекат је показао да брига о животној средини није само питање чишћења, већ и одговорности, солидарности и спремности да се нешто промени
Пројекат „Зелено Полимље“ је завршен, али приче које су током његовог трајања настале остају као сведочанство да се однос према средини у којој живимо мења онда када људи одлуче да више не буду само посматрачи, већ да се укључе и ураде оно што могу.
Пројекат је реализовао лист „Полимље“ уз подршку UniCredit Banke, генералног покровитеља пројекта, са идејом да окупи грађане, удружења, младе, породице и неформалне групе око једноставне, али важне идеје, да простор у којем живимо може бити чистији, уређенији и пријатнији ако свако допринесе онолико колико може.
Током пројекта забележено је осам акција, различитих по месту, учесницима и начину на који су организоване, али истих по суштини. Неко је чистио школско двориште, неко обалу реке, неко игралиште или простор око аутобуске станице, док су други обнављали спортски терен или бринули о свом делу обале Лима. Свака од тих прича показала је да брига о животној средини почиње тамо где живимо, радимо, учимо, одрастамо и проводимо слободно време.
Једна од најлепших слика стигла је из школског дворишта једног насеља. Најмлађи, уз подршку родитеља, окупили су се како би очистили простор огранка ОШ „Владимир Перић Валтер“. За њих то није била прва таква акција. Неколико пута годишње сами се окупљају, чисте двориште и простор око школе, а после остају да се друже и играју.
Њихова прича показала је да се еколошка свест не учи само кроз речи. Она се гради личним примером, када деца сама виде да простор који користе треба и да чувају. И у времену у којем деца велики део слободног времена проводе уз телефоне и рачунаре, ови малишани су показали да дружење, игра и користан рад могу да иду заједно.
Сличну, али вишегодишњу причу носи група пензионера из блока „Стадион“, која брине о простору уз Милешевку. Без великих речи, они годинама косе траву, чисте простор, празне канте, поправљају оно што се оштети и одржавају стазу и мост који су више пута сами правили након што би га велике воде однеле.
Од простора који би без њих, како кажу, био запуштен и зарастао, направили су место на које долазе породице, деца, пензионери, али и гости града. Ту се играју карте и шах, организују дружења и дечји рођендани. Њихова прича показала је да брига о заједници често нема свечани почетак ни велики буџет, понекад почиње од неколико комшија који одлуче да сами ураде оно што је потребно.
У Ивању је једна друга иницијатива добила и посебну емотивну димензију. Екипа „Омладина за Миљана“ наставила је идеју покојног Миљана Ивезића, који је желео да се уреди простор око гробља и обезбеди бољи приступ. Његови пријатељи, породица и комшије наставили су оно што је започео.
Крчено је растиње, уређиван простор око гробља, сређиван пут, паркинг и прилаз, а организатори су у помоћ укључили и мештане, предузетнике, фирме, месну заједницу и локалну самоуправу. У акцији су учествовали људи различитих генерација и вероисповести, показујући да заједнички интерес може бити јачи од свих разлика.
Посебна вредност ове иницијативе била је у томе што се није завршила првим радовима. Планови су били усмерени и ка даљем уређењу простора, јер је циљ да место које је годинама било запуштено постане уређено и доступно заједници.
Да се иницијатива не мора увек планирати месецима унапред показала је и акција групе „Заштитимо реке Пријепоља“ око аутобуске станице. Иако та акција није била њихова пријављена такмичарска акција у оквиру пројекта, грађани су, видевши количину отпада, одлучили да реагују.
Позив је брзо објављен, а већ наредног дана окупили су се грађани различитих генерација. За око сат времена простор је потпуно промењен. Из смећа су, између осталог, извучени предмети који су више личили на делове једног домаћинства него на отпад поред аутобуске станице, од санитарија до тепиха и ролетни.
У Бродареву су чланице Удружења жена „Експанзија“ пажњу усмериле на простор који је посебно важан за најмлађе, игралиште на Јалији. Његово чишћење није посматрано само као питање изгледа. За родитеље, то је питање безбедности деце, јер игралиште мора бити место на којем малишани могу слободно да се играју без страха од стакла, лименки и другог отпада.
Учеснице акције подсетиле су и да еколошка одговорност почиње у кући и да није довољно очекивати да институције решавају све проблеме. Законска правила постоје, али без личне одговорности и навике да отпад одлажемо тамо где треба, проблем се само премешта.
И док су једни уређивали игралиште, друга екипа у Ивању, на Зебуђи, покренула је обнову спортског терена који су мештани пре 16 година изградили сопственим средствима.
Терен је временом пропао, али идеја није. Данас постоји план да овај простор прерасте у шири спортско-рекреативни центар, са теренима за кошарку, мали фудбал и одбојку, као и садржајима за најмлађе. Подршку акцији дали су и спортисти пореклом из овог краја, Миљан Пушица и Един Мусабеговић.
Посебну снагу пројекту дала је и прича младих „Чувара Бећове стијене“. Волонтери и волонтерке Клуба младих из Бродарева годинама брину о простору око Бећове стијене и плаже на Лиму. За њих то није само место које треба очистити једном годишње. То је простор на којем проводе лето, купају се, сунчају, друже и који зато доживљавају као свој.
А онда је ту и једна необична прича о делу обале Лима који је од запуштеног простора постао мали кутак за одмор, дружење и боравак у природи.
Шабан Инајетовић је, заједно са породицом, рашчистио простор испод своје куће који је годинама био зарасло и готово непроходно место. Уређено је место за седење, постављена љуљашка, а простор је поново почео да живи. Са уређивањем обале стигле су и патке, којих данас има више од стотину, па је брига о простору добила и једну необичну димензију, бригу о животињама које су овај део Лима препознале као своје станиште.
Планови се ту не завршавају. Идеја је да простор поново добије и спортску функцију, па би на њему у будућности могло да буде уређено игралиште за одбојку.
Пројекат „Зелено Полимље“ показао је да овакви пројекти имају значај који превазилази једну акцију, један простор или један дан проведен у чишћењу. Његова вредност је у томе што је на једном месту повезао различите генерације, удружења, неформалне групе, породице, младе и појединце који су, свако на свој начин, показали да желе да учествују у стварању бољег окружења.
Током пројекта нису се мењали само изгледи дворишта, игралишта, спортских терена и обала. Мењао се и однос према простору који нас окружује. Показало се да локална заједница има људе спремне да препознају проблем, покрену иницијативу и преузму одговорност, али и да се добра идеја најлакше претвара у резултат онда када се око ње окупе људи.
Зато „Зелено Полимље“ није било само пројекат чишћења и уређења. Био је то простор за покретање грађанске иницијативе, подсећање на значај личне одговорности и прилика да се покажу они који својим примером доприносе заједници. Свака од осам акција оставила је конкретан траг, али и једну важну поруку, да промена није нешто што се дешава негде далеко и неком другом, већ нешто у чему свако може да учествује.
Управо зато значај овог пројекта не завршава се последњом акцијом. Његов најважнији резултат требало би да буде оно што остаје после њега, више свести, више иницијативе и више људи спремних да својим примером покажу да о месту у којем живимо вреди бринути.
Ања Пузовић
