Данимир Дробњак, власник компаније „DH Travel“ говори о одрастању у Ивању, животу у престоници, развоју сопственог посла и вези са завичајем која не престаје.
Одрастање у малом месту, први кораци у великом граду, бројни изазови и жеља да се сопственим радом изгради успешан посао, пут је који је прешао наш саговорник, Данимир Дробњак, рођени Ивањац и данас власник компаније „DH Travel“ у Београду. Иако већ годинама живи и ради у престоници, каже да је Пријепоље његов завичај, где се увек радо враћа породици и пријатељима. У разговору за „Полимље“ говорио је о детињству крај Лима, почецима у Београду, предузетничком путу и поруци коју упућује младим људима.
Потичете из Ивања код Пријепоља. Какво детињство памтите и које су Вам најдраже успомене из родног краја?
“Тако је рођен сам у Ивању.Тада у то време детињство је било мало другачије него сада, није било баш све доступно, али одрастање у Ивању је било јако лепо, мало приградско место пуно деце и наравно Лим који је улепшавао све. Међу најлепшим успоменама би издвојио школске дане и дружење у том периоду.”
Шта је пресудило да животни и пословни пут наставите у Београду? Како су изгледали Ваши почеци у престоници?
“Моја одлука да одем из родног краја и пробам да живот наставим у престоници није била нимало лака, долазиш као неформирана личност у велеград где нимало није лако одвојити се од родитеља, брата, сестре и отићи наћи посао, наћи праве пријатеље и другаре је јако тешко. Знајући нас Пријепољце који смо јако повезани где год да се налазимо, тако је и било и у Београду уз мало рада и труда се и започео живот у Београду где почиње једно одвикавање, на друго привикавање с почетка ми је било јако тешко навићи се на хлеб, јер навикнеш на домаћи па онда мораш куповни да једеш, ал на све се човек навикне како сви тако и ја. После упознавања Београда креће и упознавање живота у њему где упознајем и садашњу супругу Бобану, стварамо породицу и добијамо ћерку Хелену.”
Данас успешно водите компанију „DH Travel “. Како је настала идеја да покренете фирму која нуди превоз путника, трансфер до аеродрома и услугу аеродромског паркинга?
“Као неко ко је одан послу нисам пуно фирми мењао ал увек ми је жеља била да се опробам као предузетник и тако долазим на идеју да радим превоз. Назив дајем по мојој ћерки „DH Travel“ и крећем полако да развијам своју фирму. Ни ту пут није нимало лак и доста је одрицања где све зависи од мене, ал уз помоћ породице пут је лакши тако да сада је много лакше радити.”
Пословање сте временом проширили и на друге услуге, попут превоза кућних љубимаца специјално опремљеним возилима. Колико је важно препознати потребе клијената и прилагодити им пословање
“После једног привикавања као самосталац долазим на идеју да пробам и превоз кућних љубимаца што у сваком већем граду постоји тако је и у Београду. Можда сам међу био првима у тој бранши превоза где је тешко доћи до клијената и придобити поверење, ал мало по мало и то дође на своје место.”
Колико често долазите у Пријепоље и Ивање? Шта Вас увек враћа у завичај и кога најрадије обилазите?
“У Пријепоље долазим често, иако смо удаљени од свог родног места та жеља увјек постоји да обиђеш свој родни крај, видиш родитеље, брата, сестру и драге пријатеље.”
Како данас видите Пријепоље и његове могућности за развој? Шта би, по Вашем мишљењу, требало учинити да млади људи лакше остану или се једног дана врате у родни крај?
“У задњих пар година Пријепоље се развија баш онако како сам замишљао своје дане у њему, с обзиром да је мали градић где се свака промена примети тако и ја када дођем видим да се град развија фино.”
Коју бисте поруку упутили младим Пријепољцима који размишљају да покрену сопствени посао? Шта сте Ви научили на свом предузетничком путу?
“Мислим да људи који су отишли као ја да ће се тешко вратити, ал би дао савет младима да не одлазе из свог краја да се потруде да остану и доприносе свом граду, а ми који смо отишли смо ту да дамо сваку подршку томе јер сада су друга времена све је на пар сати доступно а Пријепоље је град који може да се развија и има капацитет.”
Иако је животни пут наставио далеко од родног Ивања, љубав према завичају није избледела. Напротив, сваки долазак у Пријепоље прилика је да обнови успомене, проведе време са најближима и увери се да се његов родни крај мења и развија. Својим примером показује да се упорност, рад и вера у сопствену идеју могу претворити у успешан посао, али и да се корени никада не заборављају. Управо зато младим Пријепољцима поручује да верују у себе, искористе потенцијале свог краја и својим знањем и трудом допринесу његовом даљем развоју.
Ања Пузовић
