Када се доброта препозна на први поглед, један случајан сусрет може да буде почетак нечега много већег. Управо тако је почела прича учитеља Велибора Маринковића и његових сарадника Павла Кљешчика и Нине Кријешторац, који су ових дана посетили издвојено одељење ОШ „Бошко Буха“ Ивање у Сопотници.
Све је, како каже учитељ Велибор Маринковић, почело једног дана сасвим случајно.
„Један дан сам возио од куће и на једној кривини приметим три девојчице како стоје у истим хаљиницама, од три, пет и отприлике седам година. Зауставим се и питам: ‘А где путују ове девојчице?’ Мајка њихова каже: ‘Идемо до Каменогорског насеља.’ Кажем: ‘Улазите унутра’, и ја их одвезем до насеља“, прича Маринковић.
Током кратког разговора сазнао је да су девојчице из Сопотнице, а када је упитао која ће од њих на јесен у школу, најстарија је одговорила да ће она бити првакиња.
„Рекао сам јој: ‘Добро, ја ћу тебе да обиђем кад будеш у школи.’ Излази она из кола, пита маму: ‘А кад ће овај чика мене да обиђе?’“, са осмехом се присећа наш саговорник.
Тај сусрет, међутим, није остао само лепа успомена. Маринковић се са својим сарадницима договорио да посете девојчице, понесу им поклоне и проведу време са њима.
За учитељицу која ради у издвојеном одељењу, овакав гест има посебан значај.
„Ова посета као учитељици ми значи много, јер представља потврду да рад, труд и живот једног малог издвојеног одељења нису непримећени. У срединама попут наше сваки долазак, лепа реч и знак пажње имају посебну вредност. Овакве посете ученицима доносе радост, нова искуства и осећај припадности широј школској и локалној заједници, а мени дају додатну мотивацију да наставим да се залажем за њих и стварам им што подстицајније услове за учење, дружење и развој. Посебно ми је драго што су гости препознали значај очувања и подршке издвојеним одељењима“, каже учитељица.
Посета је била изненађење, а посебан утисак на госте оставила је сама учионица издвојеног одељења.
„Одушевио сам се том учионицом, свиме што је унутра било, намештајем и дидактичким материјалом, оним што је било по зиду. Дали смо им поклоне, попричали мало са њима, сликали се и поздравили“, каже Маринковић.
Девојчице су, према речима њихове учитељице, биле веома срећне и пријатно изненађене.
„Са великим одушевљењем су дочекале госте, а посебно су их обрадовали поклони и пажња која им је указана. Ипак, верујем да им је, поред самих поклона, највише значио осећај да је неко дошао управо због њих, да упозна, обрадује и пожели им успешан почетак нове школске године. Тај сусрет је за њих био посебан догађај који ће дуго памтити“, каже учитељица.
За Маринковића овај сусрет има и посебну личну вредност. По струци је образовни радник и учитељ, а управо га је сусрет са малишанима подсетио на почетке његовог радног века.
„Присетио сам се кад сам ја почињао да радим, било је то пре 60 година“, каже он.
Издвојено одељење ОШ „Бошко Буха“ у Сопотници ове школске године похађају две ученице. И сама учитељица истиче да удаљеност и мали број ученика не значе и мање могућности за децу.
„Желим, да нагласим да ученице нашег одељења, без обзира на удаљеност и мали број ученика, нису ускраћене ни за једну додатну активност коју организује наша школа. Напротив, трудим се да их укључим у сва дешавања и активности које школа спроводи, како у матичној школи тако и у локалној заједници. Када је потребно, лично их водим како би имале једнаке могућности да учествују, друже се, стичу нова искуства и покажу своја знања и способности“, каже учитељица.
Она додаје да је и ова посета важна јер може да буде почетак нових облика сарадње.
„Важно нам је да се наш рад види и да се глас наших ученица чује – како посредством листа ‘Полимље’ и других локалних медија, тако и преко сајта и Инстаграм странице наше школе. Овакви сусрети показују да мала и удаљена школа могу бити веома живе, успешне и активне када постоје труд, подршка и добра воља“, каже учитељица.
Планови, међутим, не завршавају се овом посетом. Мале школе у удаљеним сеоским срединама, каже Маринковић, заслужују посебну пажњу, па су зато он и његови сарадници одлучили да наставе са посетама.
„Ми смо се договорили да ћемо још да обиђемо неке школе, али само издвојена одељења. Ако буде среће, тамо на пролеће ћемо да их доведемо све у Пријепоље“, најављује Маринковић.
План је да деца том приликом упознају део културне и историјске баштине свог краја, да посете Дом културе, Музеј, Манастир Милешеву, али и да заједно оду на ручак, уколико за то буду обезбеђена средства.
В. Кијановић
