Зашто љуљашка и вртешка рђају на лагеру, уместо да се деца играју у парку? Ово није само питање једног игралишта. То је питање односа према најмлађима, према животној средини и према месту које има све предуслове да буде једна од најлепших и најздравијих средина Полимља.
Дечји парк у Јалији постоји најмање од 2015/2016. године, када је на иницијативу неформалне групе младих из Бродарева, уз подршку Дивац омладинског фонда и мештана, уређен простор намењен најмлађима. Проблеми су, међутим, забележени већ 2017. године, када је указивано на лоше стање парка након поплава и проблеме са његовим одржавањем.
Године су пролазиле, а прича о Јалији добијала је нове најаве. После поплава које су погодиле Бродарево, пре три године најављено је да ће на простору Јалије бити изграђен и уређен нови дечји парк.
Удружење жена „Бродарачка Експанзија“ затражило је информације од јавног значаја како би се утврдило шта је у међувремену урађено и где се налази најављена опрема. Према добијеном одговору, на простору Јалије урађене су бетонске стазе, док је постојећи мобилијар враћен. Поједини стари елементи су, како се може видети, само префарбани и поново постављени.
Оно што посебно отвара питање јесте податак да се љуљашка и вртешка налазе на лагеру у Бродареву. Мајке и очеви у Бродареву не траже ништа посебно. Не траже игралишта каква постоје у великим градовима. Траже безбедан простор у ком њихова деца могу да се играју, друже и одрастају. Зато питање „Зар су наша деца деца другог реда?“ није преувеличавање, већ осећај који се природно намеће после година чекања.
Општина Пријепоље је још 2024. године за комплетну реконструкцију Туристичко-спортско-рекреативног центра „Јалија“ планирала 30 милиона динара. Реконструкција је остала предвиђена и у општинским документима за 2025. годину, док се у буџету Општине Пријепоље за 2026. годину води као пренета обавеза, са укупном вредношћу од 45.342.753 динара. Од тог износа, 30 милиона динара наведено је као извор финансирања, док се 15.342.753 динара води као пренета обавеза.
После свих планова, најава и издвојених средстава, мештани с правом траже конкретан одговор:
Шта је од планиране реконструкције до сада заиста урађено и када ће деца добити безбедан и уређен простор за игру?
Али проблем Бродарева није само игралиште. То је место које има изузетне природне потенцијале, а истовремено се суочава са проблемима који директно утичу на квалитет живота становника.
Како упозорава др Мирзета Кашић Лело, доктор биолошких наука и еколог, пореклом из Бродарева, потребно је много озбиљније водити рачуна о животној средини, али и о примени закона.
„Наш човек познаје само казнене мере. Новчано, ако га казнимо да је нешто урадио што не треба, он ће следећи пут да пази и да не баца из аута смеће, да не остави било где то смеће и да једноставно чува животну средину“, каже др Кашић Лело.
Истовремено, није довољно само говорити о неодговорности грађана. Ако нема довољно контејнера, ако су њихови капацитети мали и ако се отпад не одвози довољно често, посебно током летње сезоне, онда се одговорност не може пребацити искључиво на грађане.
Посебно питање је и вода. Током летњих месеци проблеми са водоснабдевањем у Бродареву готово су постали сезонска појава. Како наводи др Кашић Лело, проблем се огледа и у губицима на водоводној мрежи, јер цев која доводи воду до Бродарева на појединим местима губи воду, због чега до крајњих корисника стиже мања количина. И то није само комунално питање. То је питање квалитета живота.
Бродарево, међутим, има људе који знају како се ови проблеми могу решавати.
„Имамо чак једног доктора еколошких наука, имамо професоре биологије, имамо докторе биолошких наука, имамо људе који се баве пољопривредом, шумарством и свиме онима који подржавају и раде на очувању животне средине“, подсећа др Кашић Лело.
Уместо да се река види и буде део туристичке понуде Бродарева, поглед на њу на појединим местима замењује бетонска обала. Брига о животној средини не почиње казном. Почиње васпитањем и образовањем.
Од најранијег узраста, кроз основну и средњу школу, деца морају учити шта је екологија, шта је животна средина, како се она чува и зашто је њено очување важно за њихово здравље и будућност. Али деци морамо дати и простор да у таквој средини одрастају. Не можемо од деце тражити да воле природу ако им не обезбедимо ни место где ће безбедно да се играју. Не можемо говорити о будућности Бродарева, а да најмлађи годинама чекају на једно обично игралиште.
Зато ово није само апел за једну љуљашку, једну вртешку или неколико справа. Ово је апел да се Бродарево коначно посматра као целина.
Мештани и мештанке не траже немогуће. Траже да се оно што је обећано – уради. Да се оно што је купљено – постави. Да се оно што је планирано – реализује. Да се оно што припада грађанима – стави у службу грађана. И да се, коначно, одговори на питање које већ предуго чека: Када ће деца Бродарева добити парк који им је обећан? Јер природа није наше власништво, већ наслеђе које остављамо онима који долазе после нас.
В. Кијановић
Фотографије уступили из Удружења жена „Експанзија“ Бродарево
