Најава заједничког прихватилишта за напуштене животиње на подручју Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Сјенице отворила је питање како ће бити решаван вишегодишњи проблем паса на улицама. Док локална самоуправа пројекат види као системско и дугорочно решење, активисти за заштиту животиња упозоравају да прихватилиште само по себи није довољно и да се проблем мора решавати и превенцијом, контролом власништва и стерилизацијом.
Проблем напуштених паса годинама је присутан на подручју Пријепоља, али и суседних општина. Идеја је да се део комуналне делатности зоохигијене за Пријепоље, Прибој, Нову Варош и Сјеницу организује кроз јавно-приватно партнерство, уз изградњу прихватилишта и успостављање система за хватање, превоз, збрињавање и контролу популације напуштених животиња.
Према информацијама које су изнете на седници Скупштине општине Пријепоље 7. августа ове године, локалне самоуправе су већ предузеле кораке ка реализацији овог пројекта. Комисија за јавно-приватно партнерство Владе Србије дала је позитивно мишљење на предлог пројекта у априлу ове године, чиме је испуњен један од законских услова за наставак поступка. Пројекат је претходно покренут одлукама локалних самоуправа.
Како је на седници Скупштине општине Пријепоље навео помоћник председника општине Зоран Деспотовић, циљ пројекта јесте да се кроз заједнички систем решава проблем напуштених и изгубљених животиња, али и смање буџетски издаци који настају због последица проблема паса луталица.
Планирано је да приватни партнер, након спроведеног поступка избора, преузме део послова зоохигијене. То би, према представљеном пројекту, обухватало хватање и превоз животиња, њихово збрињавање, ветеринарску помоћ и смештај, као и мере контроле и смањења популације напуштених и изгубљених паса. Пројектом је предвиђена и изградња прихватилишта, а приватни партнер би требало да обезбеди средства за капиталне инвестиције, укључујући изградњу објекта, потребна возила и опрему, као и стручни кадар.
Пријепоље је носилац иницијативе за заједнички пројекат са Прибојем, Новом Вароши и Сјеницом. У наредној фази требало би да буде дефинисан и начин праћења рада приватног партнера.
Са друге стране, активисти за заштиту животиња сматрају да се питање напуштених паса не може решавати само њиховим склањањем са улица.
Елида Мекић, активисткиња и представница удружења „AVATAR-PP“, годинама се бави збрињавањем напуштених животиња. Како наводи, у Пријепољу тренутно постоји велики број паса који су напуштени, а посебно указује на проблем паса који се користе за лов. Према њеној процени, на подручју општине Пријепоље налази се око 5.680 напуштених паса, од којих је, како тврди, око 5.000 ловачких паса. Мекић наводи и да је током претходне две и по године, уз подршку организације из Шведске Djurskydd i Östeuropa (DiÖ, „Заштита животиња у источној Европи“) учествовала у стерилизацији и кастрацији око 2.500 паса, за шта, како каже, поседује документацију. Док јој, како истиче, организација CHANS (CHarity for ANimals Society) помаже при куповини лекова и других медицинских потрепштина.
„Није суштина само нахранити пса. Суштина је да се проблем решава тако да се број паса дугорочно смањује“, поручује Мекић, апелујући на власнике да стерилишу и кастрирају своје животиње и да их не напуштају.
Она посебно указује на одговорност власника ловачких паса и потребу за већом контролом.
„Комунална инспекција треба да обиђе ловачка друштва“, наводи Мекић, указујући на обавезе власника паса у погледу идентификације и вакцинације.
Прописи у Србији предвиђају обавезе власника у вези са бригом о животињама, док је напуштање животиње чији опстанак зависи од човека забрањено. Закон о добробити животиња такође прописује обавезе локалне самоуправе у погледу збрињавања напуштених животиња.
За Божицу Маријан Салоне, која се такође бави заштитом животиња, један од кључних проблема јесте однос људи према кућним љубимцима.
Она сматра да борба против напуштања животиња мора почети много раније, а највише кроз едукацију деце.
„Едукација почиње у вртићима. Деца треба да знају да куце и маце нису играчке. То су жива бића“, истиче Божица.
Према њеним речима, одговорност није само на институцијама и активистима, већ пре свега на власницима који морају бити свесни обавезе коју преузимају када набаве животињу. Управо зато активисти инсистирају на томе да се уз евентуално прихватилиште уведу и снажније мере превенције: контрола власничких паса, одговорност за напуштање животиња, стерилизација и кастрација, едукација и већа контрола спровођења постојећих прописа.
Једно од кључних питања које ће морати да буде прецизно дефинисано јесте начин поступања са животињама након њиховог хватања.
Закон о добробити животиња прихватилиште дефинише као објекат за привремени или трајни смештај напуштених и изгубљених животиња и бригу о њима. Прописано је и да власник прихватилишта мора да обезбеди здравствену заштиту и ветеринарску помоћ, као и евиденцију о животињама.
Проблем паса луталица у нашој општини решава се повременим ангажовањем приватних шинтерских служби које нису из Пријепоља. Ове службе долазе повремено, најчешће након таласа уједа грађана или напада на стоку, када уклањају псе са критичних локација попут школа и паркова.
За активисте је, из тог разлога, посебно важно да прихватилиште не постане само место на које ће се пси склањати са улица, без решавања разлога због којих на улицу доспевају. Односно, како каже Мекић, да прихватилиште не постане „концентрациони логор“ за ове недужне животиње, поготово након тортура које су, како она наводи, пеживели протеклих година од стране служби које су их склањале са улице. Такође, треба истаћи да Мекић рад и приступ и ветеринарских инспектора који долазе у контролу оцењује као врло коректан.
Локална самоуправа сада најављује систем који би требало да обједини ове послове за четири општине. Позитивно мишљење Комисије за јавно-приватно партнерство представља важан корак, али не и завршетак процеса. Тек након избора приватног партнера и дефинисања уговора биће познато како ће систем конкретно функционисати.
Фотографије паса уступила Елида Мекић
В. Кијановић
