На наставку седнице Општинског већа општине Пријепоље, одржаном данас, једна од најважнијих тема била је ситуација са снабдевањем водом и увођење рестриктивних мера током летњих месеци. Иако је оцењено да је стање на градском водоводу и резервоару у Сељашници стабилно, због повећане потрошње донета је одлука да се ограничи ненаменско коришћење воде.
Мере се односе на забрану коришћења воде из градског водовода за заливање башта, вртова и зелених површина, прање аутомобила и других површина, као и пуњење базена. Како је током расправе више пута истакнуто, проблем није недостатак воде на изворишту, већ велика и, како је оцењено, често ненаменска потрошња у летњем периоду.
Председник општине Драго Попадић подсетио је да су грађани и претходних дана и недеља позивани да рационалније користе воду, али да апели нису дали очекиване резултате.
„Сведоци смо да се и пуне базени за купање, да се перу аутомобили, да се заливају зелене површине и вртови. Тако да смо прибегли овој мери рестриктивних мера да се забрани вода за заливање, за прање улица, прање, заливање зелених површина, вртова и свега осталог“, рекао је Попадић.
Из водовода је, према информацијама изнетим на седници, потврђено да на самом изворишту има довољно воде, али да је потрошња тренутно велика и да је неопходно рационалније коришћење како би сви корисници имали стабилно снабдевање.
Посебно је указано на стање на изворишту Мрчковачке реке, где је ситуација већ сложенија. Ипак, наглашено је да мештани Бродарева у току 24 часа добијају воду.
Проблем, међутим, није само у потрошњи. Један од комуналних инспектора присутних на седници указао је на више кварова на водоводној мрежи, на појединим местима присутних већ данима, због којих се губе значајне количине воде. Из Комуналног предузећа је одговорено да на располагању имају само две екипе за интервенције на кваровима, што додатно успорава санацију.
На кадровски проблем у комуналном предузећу указао је и председник општине, оценивши да је број запослених тренутно на „историјском минимуму“.
Тако се, уз позив грађанима на одговорнију потрошњу, на седници отворило и питање ефикасности самог система, од одржавања водоводне мреже и брзине отклањања кварова до расположивих људских капацитета. Јер, иако је ненаменска потрошња несумњиво један од проблема, део воде се губи и због кварова на мрежи, што додатно оптерећује систем у периоду повећане потрошње.
Председник општине навео је и да је до данас поднето 140 захтева за цистерне са водом, чију набавку општина субвенционише са 50 одсто.
У наставку седнице разматрани су извештаји о раду просветне, грађевинске, саобраћајне, комуналне инспекције и инспекције за заштиту животне средине за период од почетка године до 31. јула.
Према представљеним подацима, просветна и грађевинска инспекција, као и инспекција заштите животне средине, у посматраном периоду нису имале прекршајне поступке, док је саобраћајна инспекција забележила три, а комунална седам поступака.
Управо је рад комуналне инспекције изазвао највише полемике. Један од већника, Предраг Чичић, оценио је рад ове службе као лош, док су други учесници расправе указивали на велики број захтева и обим посла са којим се инспектори свакодневно сусрећу.
И сам председник општине изразио је незадовољство бројем издатих прекршајних налога, уз оцену да подаци из извештаја не одражавају у потпуности стање на терену. Посебно је указао на неадекватно одлагање комуналног, грађевинског и других врста отпада, оценивши да је у овој области потребна снажнија контрола. Као један од разлога за мали број санкционисаних случајева навео је и могућност да инспектори не успевају да починиоце затекну на делу, али је најавио појачан инспекцијски надзор у наредном периоду.
Током расправе постављено је и питање грађевинској инспекцији у вези са објектима који су ушли у процес покренут на основу закона „Свој на своме“.
Објашњено је да чињеница да је за одређени објекат покренут поступак у оквиру тог процеса сама по себи не значи да је објекат добио статус легално изграђеног објекта. До окончања поступка, такви објекти се и даље третирају у складу са својим постојећим правним статусом, односно на њих се примењују одговарајући критеријуми и прописи.
На крају седнице усвојен је и извештај о правдању утрошка средстава додељених у 2024. години за ВТО. Средства су појединачно износила 400.000 динара, а четири корисника су оправдала додељена средства.
В.К.
