Дигитализација, успеси и иновативни пројекти мењају образовање, али инфраструктурни проблеми и даље успоравају пут ка савременој школи
Последње две године у пријепољским образовним установама обележили су бројни пројекти, донације, успеси ученика и наставника, али и настојања да се настава прилагоди савременим образовним токовима. Дигитализација, иновативни приступи учењу, развој ученичког стваралаштва и све већа повезаност школе са локалном заједницом показују да се образовање мења. Ипак, иза тих позитивних примера и даље остају проблеми који годинама чекају решење, па се намеће питање – колико је савремено школство у Пријепољу заиста достигло стандарде којима тежи?
Савремена настава данас подразумева много више од уџбеника и школске табле. Она значи практична знања, развијање критичког мишљења, тимски рад и повезивање ученика са животом изван учионице. Управо таквих примера било је све више у пријепољским школама и предшколским установама.
Један од њих реализован је у Предшколској установи „Миша Цвијовић“, где су најмлађи, кроз пројекат „Шумске животиње су опасне као чаробница“, учили о заштити природе и улози ловочувара. Уместо класичног часа, деца су кроз разговор са ловочуваром, фотографије и искуства из праксе упознала свет шумских животиња и значај очувања њихових станишта. Овакви садржаји показују да се образовање све више заснива на искуственом учењу и непосредном контакту са људима различитих професија.
Сличан приступ присутан је и у основним и средњим школама. У Пријепољској гимназији представљена је књига „Како да градимо демократску културу у школи“, чиме је отворен дијалог о правима деце, учешћу ученика у доношењу одлука и улози школе у изградњи демократског друштва. Тиме се образовање помера са пуког усвајања чињеница ка развијању грађанске одговорности и активног учешћа младих у заједници.
Да школа има и важну васпитну улогу показали су ученици Основне школе „Владимир Перић Валтер“, који су организовали хуманитарну изложбу колекционарских аутића. Иницијатива једног ученика окупила је школу и грађане око заједничког циља – помоћи породици којој је подршка била неопходна. Такви примери потврђују да се у школама, поред знања, развијају емпатија, солидарност и друштвена одговорност.
Последње две године обележио је и својеврсни повратак дечјег новинарства. Покренут је заједнички часопис свих основних школа „Ђачка задруга“, који је ученицима пружио простор да пишу, истражују и представљају своје идеје. Истовремено, школски лист „Валтернатива“ Основне школе „Владимир Перић Валтер“ освојио је прву награду на републичком такмичењу школских листова и часописа. Успех листа, насталог као одговор на препоруке након екстерног вредновања школе, показао је да ентузијазам наставника и креативност ученика могу да донесу врхунске резултате и у срединама са ограниченим ресурсима.
Образовање се последњих година све више шири и ван школских клупа. Млади из Пријепоља имали су прилику да кроз обуке из области информационих технологија унапреде своје дигиталне вештине, док су ученици Економско-трговинске школе кроз пројекат „Стазама антифашизма кроз Пријепоље“ учили о култури сећања, толеранцији, слободи, једнакости и солидарности. Такви програми показују да савремено школство подразумева развој личности, грађанске свести и друштвене одговорности, а не само усвајање наставног градива.
Да ученици из Пријепоља могу равноправно да се такмиче са вршњацима из целе Србије потврђују и резултати на републичким такмичењима. Ученици Економско-трговинске школе освојили су друго место на такмичењу ученичких компанија, представивши едукативну друштвену игру која на креативан начин спаја знање, учење и предузетништво. Такви успеси сведоче да квалитет образовања не зависи искључиво од величине средине, већ, пре свега, од рада наставника и мотивисаности ученика.
Одређени помаци видљиви су и када је реч о опремању школа. Захваљујући донацијама, Основна школа „Владимир Перић Валтер“ добила је интерактивну таблу, док је Економско-трговинској школи урученo 15 лаптоп рачунара. Савремена наставна средства свакако доприносе интерактивнијој настави, већој мотивацији ученика и развоју дигиталних компетенција, које су данас неизоставан део образовања.
Међутим, управо се ту намеће једно питање. Да ли се савремено школство може градити искључиво кроз појединачне донације и пројекте?
Иза нових рачунара, интерактивних табли и успешних пројеката и даље стоје проблеми који годинама оптерећују образовни систем у Пријепољу. У Економско-трговинској школи две учионице су пре извесног времена остале без плафона, срећом без последица по ученике и запослене. Највећа и најстарија основна школа у општини, „Владимир Перић Валтер“, још увек чека комплетну реконструкцију која се годинама најављује. Нови објекат Предшколске установе „Миша Цвијовић“ у Бостанима, иако завршен, још није отворио врата најмлађима.
Истовремено, све је израженији и демографски проблем. Број деце се из године у годину смањује, што дугорочно поставља питања будућности појединих одељења, али и целокупног образовног система у мањим срединама.
Посете представника Министарства просвете и најаве нових улагања свакако уливају наду да ће део проблема бити решен, посебно када је безбедност ученика истакнута као један од приоритета. Ипак, досадашње искуство показује да између обећања и њихове реализације често пролазе године.
Управо зато, када се подвуче црта, може се рећи да је пријепољско школство у последње две године направило кораке ка савременијем образовању. Настава је обогаћена иновативним садржајима, ученици бележе запажене резултате, развијају се дигиталне компетенције и подстиче креативност. Али, савремено школство не чине само интерактивне табле, лаптопови и успешни пројекти. Оно подразумева безбедне и обновљене школе, адекватне услове за рад, једнаке шансе за свако дете и системска улагања која неће зависити искључиво од донација или ентузијазма појединаца. Управо у том раскораку између видљивих помака и дугогодишњих нерешених проблема налази се права слика савременог школства у Пријепољу.
Верица Кијановић
