Испред цркве у Бабинама постављен је бронзани барељеф „Бабински устаници“, дело академског вајара Томе Коматине, као трајно сведочанство о херојима Бабинске буне
Испред цркве у Бабинама од суботе, 1. августа, стоји бронзани барељеф „Бабински устаници“, ново обележје које ће будућим поколењима сведочити о једном од најзначајнијих догађаја из историје овог краја. Дело академског вајара Томе Коматине из Краљева, изливено у „Ливници Јанковић“ из Смедерева, постављено је уочи традиционалног сабора, на месту где се, како кажу мештани, сусрећу и знани и незнани.
Иако је првобитна намера била да барељеф буде откривен прошле године, када је обележено 150 година од Бабинске буне, технички проблеми током израде померили су његово постављање. Ипак, иницијатори истичу да ни овогодишњи тренутак није случајан, јер се навршава годишњица чувених битака из 1876. године, које су наставиле ослободилачку борбу започету устанком.
„Овогодишњи сабор у Бабинама дочекаће овај посебан барељеф „Бабински устаници“ испред цркве. Споменик је требало да поставимо прошле године, поводом 150 година Бабинске буне, али је дошло до техничких проблема са првобитном ливницом. Свесни смо да смо закаснили, због чега се извињавамо, али и ова година има свој историјски значај, подсећа на догађаје из 1876. године“, каже Милован Гвозденовић из Завичајног удружења „Бабине“.
Идеја о подизању оваквог обележја, додаје, живела је годинама међу мештанима, који су желели да трајно сачувају сећање на претке и њихову борбу.
„Цело село и верни народ одлучили су да направе овакав рељеф. Потрудили смо се да га поставимо испред цркве, јер је то место где долазе и знани и незнани. Верујем да ће свако ко дође застати, фотографисати се и понети успомену са собом. Наш предлог биће да овај споменик буде заштићен као културно добро, а о томе ће коначну реч дати стручњаци Завода за заштиту споменика културе. Надамо се да ће га чувати и село, и Епархија милешевска, и надлежне институције“, истиче Гвозденовић.
Посебну вредност овом подухвату даје чињеница да је настао захваљујући заједничком труду великог броја људи.
„Средства смо прикупили пре свега међу Бабинцима, али је било и значајних донатора, међу којима је и председник Општине Пљевља. Имамо више од 260 донатора и сви су уписани у књизи. Нисмо гледали ко је колико дао. Искрено, чини ми се да је било теже пронаћи праву композицију устанка него обезбедити новац“, додаје Гвозденовић.
Аутор барељефа, академски вајар Тома Коматина, каже да му је рад на овом делу представљао велико задовољство, али и озбиљан уметнички изазов.
„Када сам пре годину и по дана први пут дошао у Бабине и упознао људе који су покренули ову иницијативу, видео сам са колико жеље приступају читавом пројекту. Хтео сам да им на исти начин узвратим. Посао је био захтеван јер композиција садржи велики број ликова и детаља, па је сваком елементу морала бити посвећена посебна пажња“, каже Коматина.
У средишту композиције налазе се протојереј Јевто Поповић, Лојаница и Плескоњић, као носиоци читавог приказа.
„Композиција је благо пирамидална. Главни мотив је прота Јевто Поповић, који показује ка застави са Вучјег Дола. Изабрао сам управо ту заставу јер је она важан симбол Невесињске пушке, а Бабински устанак представља један њен део. Са једне стране композиције налази се Прокопије Бујишић из манастира Бања код Прибоја, такође учесник Бабинске буне, док је са друге стране приказан гуслар. Он симболизује све Бабинце који причу о селу и његовим јунацима преносе са колена на колено, али и данашње генерације које ће то наслеђе оставити својој деци и унуцима“, објашњава аутор.
До коначног решења није се дошло случајно. Како истиче, мештани су били важан део читавог стваралачког процеса.
„Они су ми припремили фотографије и историјску грађу, а кроз разговоре са њима формирала се идеја да композиција изгледа управо овако. Када сам представио скицу, свидела им се и одмах сам почео са радом. Само вајање трајало је око два месеца, а ливење још око два и по, тако да је за рељеф димензија три са два метра било потребно готово пет месеци рада“, каже Коматина.
Барељеф „Бабински устаници“ тако је добио своје место испред храма захваљујући заједничком труду мештана, донатора, аутора и свих који су учествовали у реализацији, сећање на Бабинску буну добило је достојанствено и трајно обележје.
В. Кијановић
