У Великој Жупи је свечано и молитвено прослављена храмовна слава, Свети великомученик Прокопије. Окупљене вернике благословио је Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије, поручивши да се угледамо на успешне хришћане, попут Светог великомученика Прокопија, који нам својим примером показују како треба корачати кроз живот да бисмо задобили живот вечни.
Слава Светог великомученика Прокопија, којем је посвећен храм у Великој Жупи, окупила је у уторак, 21. јула, велики број верника на Светој архијерејској литургији коју је служио Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије са свештенством Епархије милешевске. Након литургије и трократног молитвеног опхода око храма, Митрополит је освештао славске дарове и преломио славски колач са окупљенима. Домаћин овогодишње славе био је Андрија Баковић са породицом.
„Велики препород храма десио се претходних година, пре свега зато што се верни народ активно укључио у богослужење, али и у обнову овог светог места. Храм је изграђен и освештан 1969. године, али је временом дошло до дотрајалости појединих делова, па смо ове године заменили комплетан иконостас и иконе, поставили нови под и увели подно грејање, како би се сви који долазе у храм осећали угодно и како бисмо и током зимског периода несметано приносили молитве Господу Богу.У протеклом периоду уређена је и ограђена порта, обезбеђен је простор за паркирање, а обновљен је и парохијски дом са салом. Након постављања новог иконостаса преостаје још осликавање храма фрескама, чиме ће овај велики посао бити у потпуности завршен“, рекао је свештеник Радан Драгутиновић.
Он је захвалио Митрополиту милешевском Атанасију на доласку и пастирској подршци, свештенству, верном народу и свима који су учествовали у обнови храма. Посебну захвалност упутио је домаћину славе Андрији Баковићу и његовој породици, истакавши њихову ревност у богослужењу, као и допринос раду Црквеног одбора и обнови храма. На крају је позвао све присутне на трпезу љубави коју је приредио домаћин славе са својом породицом.
„Велика је част бити домаћин храмовне славе и дочекати све људе који тог дана долазе у наш храм. На неки начин, само сам наставио традицију свог оца и наше породице, која годинама преузима домаћинство слава у црквама и манастирима. Ове године указала ми се прилика да заједно са својом породицом будем домаћин славе у нашем храму у Великој Жупи, што за мене представља посебан благослов.
Овогодишња слава за мене је имала и посебан лични значај, јер је пала одмах после четрдесетог дана од упокојења мог деде. Због тога сам домаћинство и саму славу наменио као молитвено сећање на њега, верујући да нема лепшег начина да се ода почаст вољеном човеку него кроз молитву и служење Цркви.“
„Бити домаћин значи окупити људе за трпезом љубави, али пре свега сабрати се у молитви поводом празника нашег заштитника, Светог Прокопија, у храму у којем се током целе године заједно молимо Богу.
Припреме за славу почеле су неколико недеља раније, кроз прве састанке и договоре око организације и програма самог дана. Тек тада сам схватио колико детаља треба ускладити да би све протекло како треба. Од позивања свештенства, митрополита и гостију, организације послужења и припреме места за све присутне, па до уређења црквене порте, кошења траве и завршетка појединих радова око храма, сваки детаљ је био важан.
Наравно, у свему томе нисам био сам. Посебну захвалност дугујем нашем парохијском свештенику, оцу Радану, који је својим искуством и саветима био велика подршка током читавих припрема. Захвалан сам и члановима Црквеног одбора, чији сам и сам члан. Заједничким радом, добром организацијом и расподелом обавеза успели смо да свако да свој допринос и да заједно припремимо овај велики дан за нашу цркву. Посебно сам захвалан и свом оцу, који је својим искуством и саветима био велика помоћ, јер је и сам више пута био домаћин црквених и манастирских слава.
Најлепши и најважнији тренутак тог дана свакако је била Света литургија. Она је суштина читавог празника и ниједан други тренутак не може се поредити са њеним значајем и лепотом.
Поред тога, посебно драгоцена била ми је прилика да седим поред Његовог преосвештенства митрополита Атанасија, разговарам са њим и разменим мишљења. Речи које човек чује од њега остају дубоко урезане и верујем да их никада нећу заборавити. Тај разговор био је изузетно пријатан, користан и поучан и остаће ми као једна од најлепших успомена са овогодишње славе.
Мислим да је од суштинског значаја да се наши обичаји, вера и лепоте православља преносе на млађе генерације. Управо кроз њих чувамо свој идентитет, учимо праве вредности и градимо здрав однос према породици, заједници и Богу.“
„Када човек у средиште свог живота стави Господа, много лакше се суочава са свакодневним изазовима и живот добија дубљи смисао. Зато је важно да поштујемо празнике и светитеље које прослављамо, јер нас они својим примером воде ка Христу и подстичу да живимо у вери, љубави и заједништву. Само тако можемо сачувати оно што смо наследили од својих предака и пренети то будућим генерацијама“, рекао је Андрија Баковић, овогодишњи домаћин славе Храма Светог великомученика Прокопија у Великој Жупи.
Ања Пузовић
