„Пола века после, младост школске 1975/76. поново је закуцала на врата гимназије.“ Тај сусрет некадашњих матураната није био само обележавање једног јубилеја. Био је подсетник да године пролазе, али да успомене на школске дане остају живе.
Тако је било и много пре генерације која је матурирала 1976. године. Тако је било и са генерацијама које су прве кораке ка знању направиле још у XIX веку. Организовано школство у Пријепољу има дугу традицију. Прва основна школа у граду основана је 1830. године у порти Цркве Светог Василија Острошког, а већ 1852. добија и прву наменски подигнуту школску зграду. Развојем вароши ширила се и мрежа школа, па су током наредних деценија отварана издвојена школска одељења у бројним селима, доносећи писменост и образовање и у најудаљеније крајеве пријепољског краја.
Оснивањем Пријепољске гимназије, указом краља Петра I Карађорђевића 20. новембра 1913. године, а почетком наставе 3. марта 1914, град је добио и своју прву средњу школу. Од тада су кроз њене учионице прошле хиљаде младих људи, од којих су многи касније постали професори, лекари, инжењери, уметници, привредници и успешни људи широм Србије и света.
Некадашњи школски живот био је много више од наставе. Школа је представљала центар друштвеног живота, место где су се стицала знања, али и васпитање, пријатељства и осећај припадности заједници.
Посебно место у тим успоменама имају издвојена школска одељења. У многим пријепољским селима она нису била само учионице већ и средишта живота читаве заједнице. У њима су се организовале приредбе, прославе Светог Саве, свечаности поводом Дана школе, приређиване изложбе и културни програми. Учитељ је често био један од најугледнијих људи у селу, а школа место где су се окупљале читаве породице.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
- Прва основна школа у Пријепољу основана је 1830. године, у порти Цркве Светог Василија Острошког.
- Прва наменски изграђена школска зграда подигнута је 1852. године.
- Пријепољска гимназија основана је указом краља Петра I Карађорђевића 20. новембра 1913. године, док је прва настава почела 3. марта 1914.
- Издвојена школска одељења деценијама су била центри живота у пријепољским селима, у њима су, поред наставе, организоване приредбе, културне вечери и бројна окупљања мештана.
- О историји школства у нашем крају сведочи и књига „Учитељи пријепољског краја 1831–1941“, једно од најзначајнијих дела посвећених развоју просвете у Пријепољу.
Извори: ОШ „Владимир Перић Валтер“, Пријепољска гимназија, публикација „Учитељи пријепољског краја 1831–1941“ Драгана Р. Николића.
Наставна средства била су скромна, а била су то: креда, табла, школске карте, читанке и свеске. Није било интернета, паметних телефона ни дигиталних учионица, али је било времена за разговор, игру и дружење. Знање се стицало стрпљиво, а учитељска реч имала је посебну тежину. Ученици су учили једни од других, помагали млађима и заједно одрастали.
Школе некадашњег Пријепоља нису биле само места на којима се учило да се чита и пише. У њима су се рађали и први књижевници, новинари и хроничари свога краја. Дечје новинарство има дубоке корене у пријепољском школству, а ове године обележено је и 90 година ђачког новинарства у Пријепољу. Тим поводом је новинар и истраживач Милан Цмиљановић подсетио на школски лист „Наш саморад“, који су ученици Основне школе на Каменој Гори издали давне 1936. године. Посебну вредност том подухвату даје чињеница да је лист штампан у Битољу, што је у то време представљало изузетан организациони и културни подвиг за једно мало планинско место. Цмиљановић је оценио да је издавање „Нашег саморада“ било подвиг раван покретању првог броја листа „Санџак“ 1932. године.
Та нит школског новинарства није прекидана. Деценијама касније настајали су нови ђачки листови, а многи ученици управо су у школским редакцијама направили прве новинарске кораке. На то подсећа и учитељ Велибор Маринковић, који је као наставник учествовао у стварању ђачког листа „Заједнички дани“, награђеног као најбољег на нивоу тадашње Југославије, захваљујући чему су чланови редакције отпутовали на наградно путовање по Европи.
Зато прича о школском животу некад није само прича о прошлости. То је прича о генерацијама које су одрастале заједно, о школама које су биле срце сваког места и о успоменама које ни после пола века не бледе.
Верица Кијановић
Фото: остаци недадашњег школског прибора данас у Извојено одељење ОШ „Михаило Баковић“ Јабука
