Магистар фармације Јована Шундек: Циљ није само смршати, већ изградити навике које чувају здравље
Све више људи схвата да здравље не зависи само од лекова, већ и од начина живота, исхране и превенције. Управо на том принципу своју професионалну причу гради магистар фармације Јована Шундек, која је фармацеутско знање надоградила стручним усавршавањем из области исхране и суплементације. Данас кроз персонализоване планове исхране и саветовање помаже људима да побољшају здравље и стекну трајне животне навике.
Како каже Јована Шундек, љубав према нутриционизму настала је још током студија.
„Фармација ми је пружила дубоко разумевање функционисања организма, али сам врло рано схватила да се многи здравствени проблеми могу спречити много пре него што постане неопходна медикаментна терапија. Управо ту сам пронашла своју професионалну мисију – у превенцији. Желела сам да спојим фармацеутско знање са нутриционизмом и људима понудим целовит приступ који подразумева не само лечење, већ и спречавање проблема“, започиње причу Јована.
Истиче да је због тога након основних студија наставила стручно усавршавање управо на Фармацеутском факултету, јер сматра да је област исхране сувише озбиљна да би се заснивала на кратким курсевима.
„Када говоримо о здрављу људи, неопходно је разумети физиологију, биохемију, патологију, фармакологију и бројне друге медицинске области. Индивидуални план исхране није само списак намирница, већ резултат сагледавања здравственог стања, лабораторијских налаза, терапије, животних навика и циљева сваке особе. Зато свака препорука мора имати стручно и научно утемељење.“
Знања стечена током студија фармације, додаје, свакодневно примењује у раду са клијентима.
„Фармација ме је научила да организам посматрам као целину. То ми омогућава да правилно тумачим лабораторијске налазе, разумем дејство лекова, могуће интеракције са суплементима и препознам када је потребно укључити друге здравствене стручњаке. Клијенти тако не добијају само јеловник, већ препоруке засноване на науци.“
Најчешће јој се, каже, обраћају особе које желе да регулишу телесну масу или реше здравствене проблеме повезане са исхраном.
„У пракси се најчешће сусрећем са инсулинском резистенцијом, синдромом полицистичних јајника, поремећајима штитасте жлезде, повишеним холестеролом и триглицеридима, проблемима са дигестивним трактом, хроничним умором, али и паровима који желе да унапреде репродуктивно здравље. Први корак никада није дијета, већ разумевање узрока проблема. Тек када сагледамо целокупно здравствено стање можемо направити план који ће дугорочно побољшати квалитет живота.“
У времену када су савети о исхрани доступни на сваком кораку, важно је знати коме веровати.
„Увек саветујем људима да провере да ли препоруку даје стручна особа и да ли је заснована на научним доказима. Треба бити опрезан са екстремним дијетама, забранама читавих група намирница и обећањима брзих резултата. У медицини и нутриционизму не постоје чуда – постоје знање, доследност и време.“
Посебно наглашава да не постоји једна дијета која одговара свима.
„Персонализација је кључ успеха. Људи се разликују по годинама, здравственом стању, навикама и начину живота. Најбољи план није онај који савршено изгледа на папиру, већ онај који особа може да примењује дугорочно без нарушавања квалитета живота.“
Према њеним речима, највећа грешка коју људи праве јесте потрага за брзим решењима.
„Драстично смањују унос хране, прескачу оброке или прибегавају ригорозним дијетама. Такав приступ најчешће доводи до губитка мотивације и враћања килограма. Здраво мршављење није спринт већ процес, а циљ је изградити навике које ће резултате очувати годинама.“
Највећу мотивацију, признаје, проналази у успесима својих клијената.
„Највеће задовољство ми доноси тренутак када особа схвати да промена није казна, већ улагање у себе. Наравно да ме радују бољи налази и мањи број килограма, али највише ме испуни када клијент каже да има више енергије, самопоуздања и да је пронашао начин исхране који му заиста одговара. Посебно су ми драги они који су мислили да никада неће успети, а данас живе потпуно другачије.“
Говорећи о будућности, Јована Шундек истиче да жели да настави да повезује науку и праксу.
„Планирам да кроз индивидуални рад, едукације и дигиталне платформе помогнем што већем броју људи да преузму активну улогу у очувању свог здравља. Желим да отворим сопствени нутриционистички студио, а размишљам и о концепту здраве хране заснованом на рецептима које свакодневно делим. Верујем да будућност здравствене заштите није само у лечењу болести, већ пре свега у превенцији, едукацији и стварању здравих навика.“
Управо та филозофија – да се здравље чува свакодневним изборима, а не тек када се појави болест – представља основу рада Јоване Шундек, која своје фармацеутско знање ставља у службу превенције и дугорочног очувања здравља.
Ања Пузовић
