Четрдесет година иза офталмолошког апарата, за очување вида својих пацијената
Љубав према офталмологији, рођена још у студентским данима, временом је прерасла у животни позив и остварење дугогодишњег сна. О свом професионалном путу, четири деценије дугој каријери и посвећености пацијентима, за наш лист говорила је др Медхија Бакић Рамовић, специјалиста офталмологије, која и данас ради са истим ентузијазмом као и на почетку свог радног века.
„Још као студент радо сам учила офталмологију. Након неколико година рада као лекар опште медицине указала ми се прилика да добијем специјализацију и остварим своју велику жељу. Од више понуђених специјализација изабрала сам управо офталмологију и никада нисам зажалила због те одлуке“, започиње своју причу др Медхија Бакић Рамовић.
Медицински факултет завршила је на Универзитету у Сарајеву, а специјализацију из офталмологије добила је након четири године рада као лекар опште медицине у Дому здравља Пријепоље.
„Специјализацију сам започела на Очној клиници у Сарајеву, а наставила на Очној клиници у Београду, где сам 1992. године положила специјалистички испит. Од тада сам била једини офталмолог у Дому здравља Пријепоље све до 2003. године, када нам се придружила покојна др Љиљана Кијановић. Рад у две смене значајно је олакшао посао и нама лекарима и пацијентима, који су брже долазили до прегледа“, каже она.
Након 31 године рада у државном здравству, др Бакић Рамовић одлучила је да се упусти у нови професионални изазов и отвори сопствену ординацију.
„Желела сам да искористим своје искуство и љубав према офталмологији и створим простор у ком ћу сваком пацијенту моћи да посветим довољно времена. У болничком систему то често није било могуће. Покретање приватне праксе носило је одређене ризике, али су посвећеност и поверење пацијената убрзо донели резултате. Њихове препоруке довеле су и пацијенте из околних општина, што је за мене представљало велико признање“, истиче она.
Посебно важан корак у развоју ординације „Офтал.Меда“ била је набавка савременог OCT апарата са фундус камером, уз подршку програма EU PRO Plus.
„Захваљујући бесповратним средствима Европске уније набавили смо опрему која је значајно унапредила дијагностику. У оквиру пројекта организовано је и 100 бесплатних офталмолошких прегледа за децу и одрасле, чиме су потребе локалне заједнице повезане са мојом професијом задовољене“, наводи др Бакић Рамовић.
У ординацији „Офтал.Меда“ лече се пацијенти са различитим очним обољењима и стањима – од упала и повреда ока до глаукома то јест повишеног очног притиска, дијабетесне ретинопатије, обољења крвних судова, неуролошких обољења, рефракционих грешака, слабовидости и разрокости код деце.
Она посебно наглашава значај превентивних прегледа.
„Уз помоћ савремене опреме и детаљног клиничког прегледа, који обухвата проверу видне оштрине, преглед очног дна, мерење очног притиска и одређивање диоптрије, долазимо до прецизне дијагнозе и одлуке о лечењу. Веома је важно да се болест открије на време, јер се тако благовремено започиње лечење и чува вид пацијента“, објашњава она.
Према њеним речима, у ординацији се сваком пацијенту посвећује довољно времена, а комплетан преглед подразумева и контролу очног дна и очног притиска, чак и када пацијент долази само због одређивања наочара.
„Последњих година, нарочито након пандемије ковида 19, приметан је пораст броја пацијената са тромбозом крвних судова ока, као и бржи развој катаракте и њено појављивање у млађем животном добу“, истиче др Бакић Рамовић.
Последње три године у свом раду користи најсавременији OCT апарат, који је значајно унапредио могућности дијагностике и праћења ефеката лечења.
„OCT ми омогућава да брже и прецизније поставим дијагнозу, пратим ток болести и процењујем ефекте савремених терапија, укључујући anti-VEGF терапију. Пацијенте након примљених терапија пратим у сарадњи са клиникама у Београду, Крагујевцу, Новом Пазару и Чачку“, каже она.
Објашњава да је OCT једна од значајних дијагностичких метода у савременој офталмологији.
„То је брза, безболна, неинвазивна и потпуно безбедна метода која користи светлост за снимање структура ока. Омогућава изузетно детаљан приказ рожњаче, мрежњаче и очног живца, па се често назива и оптичком биопсијом. Од велике је важности у раној дијагностици и праћењу глаукома, дијабетесне ретинопатије, макуларне дегенерације и других обољења“, објашњава даље др Бакић Рамовић.
Посебну пажњу посвећује најмлађим пацијентима и превенцији поремећаја вида код деце.
„Родитељима саветујем да редовно доводе децу на систематске прегледе, нарочито између треће и четврте године живота, у предшколском узрасту и у седмом разреду основне школе. Тако се на време откривају рефракционе грешке, потреба за наочарима, као и разрокост и слабовидост, код којих је рано откривање од пресудног значаја за успех лечења“, истиче она.
Као важне факторе очувања здравља очију наводи здраву исхрану, боравак на свежем ваздуху, правилно држање тела приликом учења и рада, као и умерено коришћење дигиталних уређаја.
„Препоручујем правило 20-20-20: након двадесет минута рада за рачунаром или телефоном, потребно је двадесет секунди гледати у даљину на двадесет. Препоручује се коришћење заштитних наочара од плавог светла код особа које свакодневно раде за рачунаром“, саветује она.
На крају разговора, др Медхија Бакић Рамовић истиче да је највећа награда у њеном послу задовољство пацијената и могућност да им помогне да сачувају вид.
„Моје највеће задовољство је када на време откријем проблем и спречим озбиљне последице. Превенција је јако важна,а након постављања дијагнозе што пре започети лечење. Испуњава ме поверење које ми пацијенти указују, као и поштовање колега и професора. Младима који се налазе пред избором занимања поручила бих да не могу погрешити ако одаберу медицину – то је одговоран, али изузетно хуман и племенит позив“, закључила је др Медхија Бакић Рамовић.
Ања Пузовић
