У Музеју у Пријепољу одржана је промоција едиције књига посвећених природи Свете Горе и манастира Хиландар, које на свеобухватан и научно утемељен начин представљају живи и неживи свет овог јединственог подручја.
Говорећи о значају истраживања, један од уредника издања истакао је да је специфичан начин живота и коришћења извора енергије на Светој Гори имао снажан утицај на очување живог света, посебно птица.
„На Светој Гори је забележено чак 211 врста птица. Добар део њих су праве медитеранске врсте које је веома тешко срести код нас у Србији, или се појављују тек стидљиво и ретко. Забележити те врсте било је изузетно значајно, али је посебно фасцинантан податак о присуству великог тетреба на надморској висини од свега неколико метара, у окружењу које иначе карактеришу медитеранске врсте. Шумски екосистеми крију и своје типичне шумске врсте, а истраживања су обављана и ноћу, па су забележене и ноћне птице, попут сова. У целини, реч је о јединственом и изузетно занимљивом подручју, које ће и даље бити предмет истраживања, а њихови резултати ће, у најмању руку, допринети новим научним и стручним радовима и допуни постојећих сазнања“, рекао је уредник књиге Милош Радаковић.
Промоцији едиције „Природа Свете Горе и Хиландара“ присуствовали су и представници Милешевске епархије, као и гости из Завода за заштиту природе Србије – магистар Данко Јовић, руководилац Завода за заштиту природе из Ниша, уредници Ненад Секулић и Милош Радаковић, као и Наташа Панић, шеф Службе за образовно-издавачку делатност.
Обраћајући се присутнима, Данко Јовић је истакао значај представљања резултата истраживања управо у Пријепољу.
„Велика ми је част да вас поздравим у име колега из Завода за заштиту природе Србије. Вечерас вам представљамо резултате наших истраживања природних вредности поседа манастира Хиландар, који су објављени у монографијама и едицијама о Хиландару и Светој Гори. Ово представљање у Пријепољу има посебну тежину, јер се налазимо у граду окруженом бројним заштићеним подручјима – Специјалним резерватом природе и клисуром реке Милешевке, Спомеником природе Слапови Сопотнице, као и пределима изузетних одлика Озрен–Јадовник и Камена Гора. Очекујемо и да Пријепоље ускоро добије још једно заштићено природно добро, јер је Завод у завршној фази поступка заштите Ратајске реке“, навео је Јовић.
Он је додао да је кроз монографију „Птице Хиландара и Свете Горе“ настојање аутора било да се широј јавности прикаже простор који у великој мери и даље чува одлике нетакнуте природе још из времена оснивања манастира у доба Немањића.
„Управо претпоставка о очуваној природи из средњег века била је разлог да се природне вредности овог, вековима чуваног простора, детаљно истраже. Монографије су резултат заједничког залагања, подршке и рада мултидисциплинарне истраживачке екипе Завода за заштиту природе Србије, стручњака из других земаља, као и братства манастира Хиландар“, истакао је Јовић.
У суиздаваштву Свете царске лавре Хиландар и Завода за заштиту природе Србије, објављени су резултати истраживања реализованих у периоду од 2015. до 2018. године, и то у четири књиге: „Водоземци и гмизавци Свете Горе“ (2018), „Фотомонографија природне баштине Хиландара и Свете Горе“ (2021), „Хиландар и лековито биље у Богородичином врту“ (2021) и „Птице Свете Горе – Хиландара“ (2022).
„Објављивањем књига о природи Хиландара покренута је едиција посвећена просторима од непроцењивог значаја за духовност, културу, историју и садашњост нашег народа. Истраживачка мисија се наставља, па ове године очекујемо и објављивање монографије о географији Хиландара и Свете Горе, у суиздаваштву са Географским институтом ‘Јован Цвијић’ Универзитета у Београду и САНУ. У току су и истраживања живог света вода Хиландара, у којима су спремност за стручну и техничку подршку исказали представници Института за биологију мора из Добрате код Котора“, закључио је Јовић.
Ања Пузовић
