Из Пријепоља, срцем и софром: прича Сабихе Дацић

Сабиха Дацић већ 33 године живи у Пријепољу, граду који је прихватила као свој и којем је, кроз деценије рада, посветила огроман део живота. Њено име данас се веже за очување традиционалне кухиње, емисије „Сабихина софра“, књиге, хуманитарне базаре и снажну везу с људима овог краја. У разговору за „Полимље“, Сабиха говори о свом доласку у Пријепоље, љубави према кувању, традицији, породици, хуманости и потреби да се оно што су нас научиле нане и мајке сачува за нове генерације.

„Ја ћу прво да пожелим свако добро свим вашим читаоцима. Ја сам овде већ 33 године и када сам дошла у Пријепоље затекла сам Полимље, које има још дужу традицију. Дошла сам само са супругом, овд‌је сам родила своју д‌јецу и све ово што данас радим и што се дешава свих ових година почело је управо из Пријепоља.

Моја љубав према кувању и традицији почела је уз моју нану и мајку. Много сам се дружила са старијим особама и то се пренијело на мене. Још као мала сам почела спремати, прво закухавање хљеба. Наше нане су нам дозвољавале да спремамо и шта год да бисмо направиле њима је било лијепо.

На селима је тада женско радило и у кући и напољу, па сам ја доста послова преузела да помогнем мами. Та традиција се наставила и када сам се удала овд‌је у Пријепољу. Двадесет година сам живјела у центру града, преко пута општине и џамије. Деведесетих година, када сам ја дошла у Пријепоље, није било популарно ићи у ресторане, сви догађаји – ифтари, мевлуди, доласци делегација – одржавали су се у кућама.

Све је кренуло спонтано, лијеп глас се далеко чује. Трудила сам се и да спремам модерна јела, али сам схватила да се традиционална храна увијек прва поједу и купе. То се види и данас на хуманитарним базарима – хурмаџике се продају за десет минута јер традиционална јела имају посебан печат.

Увијек сам се трудила да очувам та јела – пите, сарме, долме, пасуљ, слатко. Некада се пита сматрала сиротињском храном, а данас је право умијеће. Наше нане и мајке су је држале у малом прсту. Данас је све лакше купити него направити, али нема ништа слађе од пите спремљене с љубављу за своју породицу.

Снимаłа сам емисије „Пријепољке“,   „Сабихина софра“. Снимили смо пет серијала и обишли цијелу околину Пријепоља – Јабуку, Бродарево, Лим, видиковце. Емисије се и данас гледају јер је Пријепоље град изузетне љепоте и вриједно представљања.

Прву књигу „Сабихина софра“ сам сама издала, а другу заједно са сином Билалом, који је нутрициониста. То је спој традиционалне и модерне кухиње. У књизи „Сехара успомена, Билалова и Сабихина софра“ описали смо старе предмете, покућанство, изреке наших нана и рецепте, како би млађе генерације имале прилику да то упознају.

Уредила сам једну собу успомена, нешто између музеја и босанске собе, са предметима који ме подсјећају на моју рахметли мајку и прошла времена.“

Редовно учествује на хуманитарним базарима, јер је, како каже,  најлакше спојити кување и хуманост. Традиционални колачи се увек први продају, навела је Сабиха.

„Суграђани ми дају велику подршку. Иако сам рођена Прибојка, Пријепоље је мој град. Није важно ко је одакле, већ шта учини и колико учини за свој народ.

За крај, захваљујем вам на позиву, желим вам да дуго пишете и радите, а суграђане позивам да се што више укључују у хуманитарне акције, јер једино је наше оно што дамо.“

Животна и професионална прича Сабихе Дацић сведочи о томе да се традиција не чува само рецептима, већ срцем, радом и односом према људима. Њена софра није само место хране, већ место сјећања, хуманости и заједништва – вредности које Пријепоље препознаје и цени.

АНТРФИЛЕ | Сабихина софра – више од кухиње

„Сабихина софра“ данас је препознатљив назив који у себи обједињује традицију, културу сећања, породичне вредности и хуманост. Кроз истоимене телевизијске емисије, књиге рецепата, јавне наступе и хуманитарни рад, Сабиха Дацић већ годинама чува и промовише традиционалну кухињу пријепољског краја.

Емисије „Сабихина софра“ снимане су на бројним локацијама у и око Пријепоља – уз реку Лим, на Јабуци, у Бродареву, на видиковцима и сеоским домаћинствима. Посебан акценат стављен је на природне лепоте, аутентичне амбијенте и домаћу кухињу, чиме је Пријепоље представљено на топао и препознатљив начин. Укупно је снимљено пет серијала, који се и данас репризирају и гледају.

Поред телевизијског рада, Сабиха је ауторка две књиге. Прву, „Сабихина софра“, издала је самостално, док је другу, „Сехара успомена, Билалова и Сабихина софра“, реализовала заједно са сином Билалом, нутриционистом који је сада на мастер студијама. Књига представља спој традиционалне и модерне кухиње, али и вредан запис о старим предметима, покућанству, обичајима и изрекама које су обележиле живот претходних генерација.

Посебно место у њеном раду заузима хуманитарни ангажман. Сабиха редовно учествује на хуманитарним базарима, где су традиционални колачи, попут хурмаџика и пита, увек међу најтраженијима. Кроз спој кувања и хуманости, „Сабихина софра“ постала је симбол солидарности и заједништва у Пријепољу.

Њена прича показује да традиција није прошлост, већ жива веза између људи, места и времена.

Ања Пузовић