Na obali našeg Lima u dobrom društvu prijepoljskih „bardova“ ribolova, čuli smo anegdotu koju ćete i vi kao čtaoci naći zanimljivom.
Šta sve može da se nađe u našim vodama i koliko zapravo mi ne znamo o tome svedoči nam priča čoveka koji je odrastao na Limu i poznatog ribolovca Dragana Cmiljanića Truke.
„Pre dve-tri godine smo pošli u lov na soma, na naše jezero, ispod železničkog mosta na Bistrici. Loveći soma, sa čamca, na veštački mamac, zakačili smo šarana od 12 kilograma i 300 grama, što je bilo jedan raritet ili rekord u to vreme da postoji šaran u jezeru. Vukli smo ga negde oko 45 minuta. Posle te borbe, dovukli smo ga do čamca i jedva smo ga ubacili unutra, jer se nismo nadali tako krupnoj ribi. Bili smo spremni na soma, ne na šarana“, tako je opisao ovaj neobičan susret Truka.
Ovaj dugogodišnji ribolovac naglašava da uspeh lokalnih ribolovaca danas ipak i u digitalnoj eri nije dovoljno publikovan.
„Naše jezero je prebogato ribom. Mnogi rođeni Prijepoljci ne znaju da postoji tolstolobik, preko 20, 30, pa i više kilograma. Ne znaju ni da postoji šaran golać, takozvani zlatni šaran, šaran divljak, koji može da teži preko 30 kilograma, da postoji som preko 50-60 kilograma. Ali, mi smo ovde plovkaroši, ribolovci orjentisani na tu belu ribu. Par Pribojaca ima koji su orjentisani na krupnu ribu i imaju dosta uspeha, ali to nigde nije publikovano“.
A priča o tome kako je on počeo da se bavi ovim sportom, ili, kako ga mnogi opisuju, ljubavlju, ne razlikuje se mnogo od drugih. Sada smo utvrdili, Lim je zasigurno ono što nas sve povezuje, ma koliko se mi od njega udaljavali.
„Pokojni otac mi je bio ribolovac i kao dečaka me je vodio, pecali smo na ljeskov štap, ovde u Šarampovu. Tako se malo po malo rodila ljubav, a ovde smo svi u komšiluku bili ribolovci. Tako smo prosto „zaraženi“ bili. Rođeni smo pored Lima i on nas je povezivao“, objasnio nam je Cmiljanić.
V. Kijanović
