Удружење спортских риболоваца Пријепоља, на чијем је челу Предраг Пурић Бубе, већ 35 година окупља љубитеље спорта на води и данас броји око 300 чланова. Како удружење функционише и на који начин чувају Лим и све његове лепоте за наш лист објашњава чувени Бубе.
Управни одбор Удружења састаје се два пута годишње, док се редовна скупштина одржава једном годишње. Посебну пажњу поклањају такмичарском духу, па се њихови представници већ деценијама надмећу у скоро 20 градова Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Иако ове године нису аплицирали за средства из општинског буџета, настављају да делују уз ентузијазам и подршку својих чланова.
У редовима Удружења тренутно је десетак такмичара који се смењују на турнирима, чувајући традицију и настављајући да промовишу спортски риболов као један од, према њиховим речима, најлепших видова дружења и рекреације.
„Оно што сте видели је трећина пехара. Такмичимо се већ двадесет година. Најбољи су нам Миго Шћепановић, Владе Малешић, Бубе. То је та екипа. Једино је жалосно што немамо подмладак. Сутра бих ово препустио неком ако хоће да води, јер није то више за мене“, објаснио нам је Пурић.
Позната је манифестација Међународни куп у спортском риболову у организацији управо овог удружења која се, традиционално, у сусрет Дану општине организује у јулу месецу на рибљој стази у Пријепољу.
„Обично седмога јула правимо, а ове године смо десетог организовали. Ту нам долазе такмичари из двадесет градова. Из пет градова из Црне Горе нам дођу претходни дан и спавају овде“, похвалио нам се Бубе.
Пошто смо били његови гости у кафеу који представља једно од места окупљања пријепољских риболоваца, Пурић нам је дочарао како изгледа дружење на овом месту и ко све долази у госте нашим риболовцима.
„Овде долазе риболовци, окупљамо се, пржимо рибу. Иначе се обично највише дружимо са Црногорцима. Јер нама су из Никшића, Бијелог Поља, Подгорице баш побратими“.
А како је то сам Бубе почео да се бави пецањем, од чега је све почело, па и од чега се идеја за удружење родила, објаснио нам је са великим ентузијазмом у гласу.
„Шездесетих, цео дан сам проводио на Лиму, само ми донесу сендвич од куће, пио сам воду из Лима сасвим нормално. У риболову сам 69 година, а имам 75. Најмање имам 30 година живота на води. Ево колико година имам, а како изгледам. То вам значи живот на води, то је један релакс. Јуче сам ишао у Вишеград да пецам рибу. Оставим све, ништа ме не интересује, и одем“.
По питању рибљег фонда, Пурић је само имао речи хвале, истакавши како је у последње време у Лиму могуће видети и јестиве шкољке. Међутим, један од проблема са којима се сусрећу јесу, међу риболовцима злогласне птице, корморани.
„Рибљи фонд је добар, риба је прекоквалитетна. Корморани су зло. У сезони, код нас дође око 300, а један је тежак око килограм и по. Сваки дан он поједе своју килажу, пута триста њих. То је око 500 килограма рибе дневно коју они однесу из Лима. То је катаклизма за рибу. У језеру су се појавиле јестиве шкољке. Има их и у реци, али су доста мање“.
Спортски риболов у Пријепољу није само такмичење – то је традиција, пријатељство и љубав према Лиму која се преноси с генерације на генерацију. Уз посвећене чланове, овај драгоцени вид рекреације и дружења наставља да живи пуним плућима.
Верица Кијановић
