Sa obale Mileševke dolazi priča o životu, reci i ljudima
Ovoga puta jedna zanimljiva priča o značaju reka Prijepolja, a pre svega Lima, dolazi nam sa obale Mileševke. Nerminko Pepi Halilović podelio je sa nama svoju životnu, ribolovačku, a i splavarsku priču. On sada uživa u blagodetima života na obali prijepoljskih reka u svom miru i blagostanju koje je stekao napornim radom u prijepoljskim fabrikama i privatnom poslu.
Halilović je za početak istakao period kada je fabrika u Ivangradu, današnjim Beranima, radila punim kapacitetom i trovala naš Lim. Kao i naši dosadašnji sagovornici, ističe da je Lim danas hemijski čist, ali da veliki problem i dalje predstavlja pojava fizičkog otpada različitih vrsta. Složio se sa prethodnicima i istakao kako reku podjednako zagađujemo i mi i stanovnici i stanovnice dela Crne Gore kroz koji ona protiče.
„Nisi mogao da pogledaš kako je bilo ružno od pjene, a kamo li kako je bilo i flori i fauni. Međutim, kako se zatvorila ta fabrika, Lim je sad jedna od najčistijih rijeka. Sad sam prezadovoljan, kupamo se na jezeru, imamo splavove, pecamo. Riba je kvalitetna i ima je dosta. Imali smo nekoliko radnih akcija na čišćenju. Obično to bude u julu mesecu zbog Ribarskog kupa. Mi se organizujemo, očistimo ono đe je ribarska staza. Evo sad dolje dobro čiste oko brane“.
Na pitanje o hidroelektranama i njihovom uticaju, kao i o opštoj svesti ljudi o značaju očuvanja reka od zagađenja i svega ostalog govorio je Halilović nadahnuto i sa jasnom porukom.
„Vidjeli smo primer na Bistrici. Ona je sad mrtva rijeka, ušla je sva u cijevi i nema tu više života. Mi imamo tu sreću da imamo dosta rijeka, evo Mileševka, Sopotnica, Ratajska. Imamo i zaštićenih vrsta kao što je rak, peš, ona žaba koja je baš specifična i hoće đe je čista voda. Vidre imamo svugdje, ona nagrdi ribu. Nadam se da će omladina doći do pameti da nas malo nauči. Ima nas dosta koji smo nemarni. Svugdje sam viđao da ostane razbacano smeće, pa da makar ostave u kesi pa će neko pokupiti, nego baci onako. Kao splavari sa Lima, postavili smo bili kese, pa kad turisti dolaze, oni bacaju u njih smeće, a mi to ispraznimo“.
Nerminko nam je govorio i o životu i pričama ribolovaca, ribolovu na jezeru, uživanju na obalama.
„U Limu ima dosta somova. Sabaheta iz Priboja prednjači u ribolovu na Limu. Uhvatila je i soma od 70 kilograma. Imamo i dosta drugova iz Sjenice. Ribari su takvi ljudi da brzo nađu zajedničku temu, politika nas ne interesuje, samo hoće li udariti riba, hoćemo li šta baciti na roštilj, hoćemo li šta popiti. Iako sam sad ovdje, lijepo mi je, duša mi skiči da idem na Lim. Svaki dan ispunim sebi tu želju. Imamo dolje i neke pse što su ih „vlasnici“ napustili, gledamo ih tu već dvije-tri godine. Mi ih hranimo, ribari i splavari, to nam je zadovoljstvo. Imam u autu džak granula uvijek. Oni su mirni, čipovani, imaju šta da jedu“.
A da na Limu ima krivolova, potvrdio je i Halilović.
„Ma ima, kako da nema. Sad, to su male kazne, tako da moraju da se povećaju. Po jezeru ima njih dosta sa mrežama, zaticali su ih, uzmu im mreže, ali su ipak male kazne. Pogotovo je to izraženo kad su postovi, pa prodaju silu ribe“.
Kada je u pitanju pojava velikog broja kormorana na Limu, Nerminko je istakao da je jako teško izboriti se sa ovom vrstom ptice.
„Oni nagrdiše ribu. Ribari sa lovcima zajedno su organizovali lov na njih. Ne možeš mu ništa, brzi su i dnevno pojedu ribe koliko su teški“.
Na pitanje da li ima „naslednika“ u vidu mlađih generacija u ribolovu, Halilović odgovara da, na svu sreću, ima zainteresovane dece.
„Ima sve više djece, budu članovi, pioniri, da pecaju. Migo je vodio tu školu ribolova. Ima ovdje i djece sa strane što dođu, što su im ovdje i deda i baba. Po čitavo ljeto su oni ovdje“.
O sebi i danima koje provodi na reci, Halilović je govorio sa sjajem u očima i potrebom da na nas prenese utisak svog doživljaja života i reke koja toliko znači Prijepolju.
„Evo, imam Bogu hvala, odavno sam u poslu, bio sam autolimar. Radio u „Raketi“ trideset i kusur godina. Posle sam radio privatno do penzije, pravio ovo, borio se i mučio i opet sam zadovoljan svim. Babo me naučio da sve što sam steko, halalom sam steko“.
Nerminko je istakao i anegdote sa obala.
„Bilo je svega, bilo je i davljenja na Limu, pa smo spašavali. Bio je i labud jedne godine, otkud je on zalutao, ko zna“.
Kada je u pitanju poruka svima koji zajedno treba da grade bolju budućnost i stvaraju šanse za napredak Prijepolja i očuvanje naših bogatstava u vidu reka, Halilović je bio sasvim jasan.
„Nama ne treba more. A u takvoj smo situaciji da mnogi iz ekonomskih razloga ne mogu da odu na more. Prijepolje je nekad imalo nekoliko plaža. Pamtim kad su bile uređene one kod katoličke Crkve, preko puta Suda, preko puta pumpe u gradu. Imam lijepih godina, šezdeset i osam. Patim dosta lijepih uspomena na Lim. Vrlo malo treba uložiti, da se naprave dva-tri tuša. I dolje ono na ušću da urade zbog ove djece“.
Halilovićeve reči podsećaju da Lim, Mileševka i druge prijepoljske reke nisu samo vodotokovi, već mesta susreta, života i zajedništva. Njegova poruka je jednostavna, ali snažna — ne treba nam more, kada imamo Lim. Samo je potrebno malo volje, brige i zajedničkog truda da bismo ono što imamo sačuvali za generacije koje dolaze.
Verica Kijanović
