У граду богате спортске традиције, одбојка заузима посебно место. Од 1965. године, када су у Пријепољу први пут заиграли одбојкаши, па до данас, клуб је мењао називе, али је љубав према овом спорту остала иста. Поводом јубилеја — шест деценија постојања мушке одбојке у граду на Лиму — разговарали смо са представницима Одбојкашког клуба Пријепоље, који са поносом наставља традицију и одгаја нове генерације играча.

„Kлуб је опстајао захваљујући ентузијазму и љубави према одбојци“
“Од оснивања до данас у Пријепољу постоји само један мушки одбојкашки клуб. Мењали су се називи, али клуб је увек био један. Један од највећих успеха постигли смо у сезони 2015/16, када смо са тренером Самиром Оковићем и момцима изборили пласман у И А лигу Србије, што је други ранг такмичења у земљи”, објашњавају из клуба.
У омладинском погону тренутно тренирају пионири, кадети и јуниори, а број деце, кажу, стално расте, што их посебно радује.
Иако долазе из мале средине, пријепољски одбојкаши већ су дали име на националном нивоу. “Пре осам, девет година, из нашег клуба је у пионирској репрезентацији наступао Зијад Меховић. Данас је наш члан Бакир Мусић део пионирске селекције Србије”, кажу из клуба.

Додају да је изузетно тешко из мале средине изнедрити репрезентативца.
“Дечаци често прво покушавају у фудбалу, кошарци или каратеу, па тек онда открију одбојку. Али Пријепоље је спортски град пун талената. Kада успемо да их приволимо да тренирају, онда долази период упорног рада и одрицања. То је једини пут ка успеху.”
Млади одбојкаши ОK „Пријепоље“ издвајају се, пре свега, по својој посвећености. “Оно што њих разликује од других јесте упорност и дисциплина. Долазе на тренинге и по киши и по сунцу. Наравно, нису ни они имуни на телефоне и рачунаре, али њихова жеља за успехом и напредовањем је огромна”, поручују из клуба.
У клубу тренутно раде лиценцирани тренери Адмир Оковић, који је и активан играч сениорског тима, и Самир Оковић. “Радимо без накнаде, из љубави према спорту. Сада нам се придружују и старији играчи који желе да помогну раду са млађима, да клуб опстане и да се мушка одбојка у Пријепољу сачува. Наш циљ је да се из ИИ лиге поново вратимо у И лигу”, истичу они.

“Услове за рад практично сами стварамо. Kада дођемо у салу, у зависности од простора и реквизита, сами организујемо тренинг. Захваљујући пријатељима, некада добијемо опрему, а бивши и садашњи играчи помажу колико могу. Проблем је што млађе категорије често не могу да се такмиче са својим вршњацима због финансија, већ одмах ускачу у сениорски тим”, објашњавају из клуба.
“Подршка локалне заједнице постоји, али бисмо волели да буде снажнија. Многи можда нису свесни колико је тешко из малог места изнедрити репрезентативца. Сваки такав успех је понос целог града”, поручују из клуба.
Најпоноснији су, кажу, на пласман у И А лигу, као и на чињеницу да су њихови момци играли против врхунских одбојкаша из целог света. “То су тренуци који се не заборављају. У наредном периоду планирамо да наставимо с радом, колико можемо и знамо, и надамо се да ће још неко из наше „Лимске долине“ доспети до репрезентације”, поручују.
“Ако неко жели да проба, да види може ли да успе, нека не одустаје лако. Пут ка врху је пун изненађења, али само упорност води ка циљу. Дођите, тренирајте одбојку, бавите се спортом – то је најбоља одлука коју можете донети”, поручују на крају из ОK „Пријепоље“

Одбојкашки клуб „Пријепоље“ није само спортска екипа, већ симбол истрајности, љубави и заједништва. Упркос скромним условима, клуб наставља да ствара играче који поносно носе име свог града и државе. Њихова прича је доказ да се уз ентузијазам, рад и срце може много постићи – чак и из мале средине.
Ања Пузовић




