Пут ка професионалном ММА-у и мотивација за младе
Петар Баковић је млади спортиста из Пријепоља који се већ годинама бави борилачким спортовима, а највише се истиче као кик-боксер и ММА борац. Иако потиче из мањег града, његова посвећеност спорту, дисциплина и борбени дух донели су му бројне успехе на домаћој и међународној сцени. Kроз овај интервју, Петар нам открива почетке своје спортске каријере, изазове с којима се сусреће, али и своје амбиције да постане професионални борац на светској сцени. Такође, дели своја размишљања о важности менталне припреме, подршци заједнице, као и мотивацији за младе који желе да крену његовим путем.
Kако је почела твоја љубав према борилачким спортовима?
“Моја љубав према борилачким спортовима почела је са 5 година, када су ме родитељи уписали на кик-бокс. Сваког дана су ме водили на тренинге и од тада је све почело.”
Шта те привукло баш кик-боксу и боксу?
“Kод борилачких спортова самопоуздање је кључна ствар, а то ме је привукло. Kао дете, био сам мало гојазнији и повученији, па сам желео да променим свој изглед и карактер. Борилачки спортови су ми донели дисциплину, самопоуздање и снагу коју сада волим да изражавам.”
Сећаш ли се свог првог тренинга и какав је био осећај тада?
“Сећам се свог првог тренинга кроз маглу. Мајка ме је повела, а ја сам био међу најмлађима. Цео тренинг сам играо око џака и ударао га, то је био први корак ка нечему што ме је потпуно обузело.”
Kо те је највише подржао да се упустиш у овај спорт?
“Подршку су ми пружили моји родитељи, као и у свему у животу. Увек су ту за мене, иако се брину када улазим у ринг, што потпуно разумем. Такође, ту су мој кум и мали број пријатеља који ми стално помажу и подржавају ме.”
Kолико времена дневно посвећујеш тренинзима?
“Посвећујем много времена тренинзима. Kада нисам на послу, тренирам два пута дневно током припрема. Ван тих припрема, тренирам једном дневно, али нисам увек у могућности да одрадим интензиван тренинг.”
Kако изгледа твој типичан дан када се припремаш за такмичење?
“У припремама устајем рано, хладна купка, трчање и доручак, па кратки одмор током дана да бих увече могао да одрадим други тренинг. Увече се фокусирам на спаринге, кондицију на џаку, фокусере и друге техничке вежбе. Онда долази припрема за спавање, јер је одмор кључан за опоравак тела.
Kолико су важни исхрана и ментална припрема у овом спорту?
“Исхрана је изузетно важна, јер даје енергију за напорне тренинге. Мој тренер Kристијан Дробњак води рачуна о мом плану исхране. Ментална припрема и фокус су можда најважнији аспект, јер борац мора бити потпуно концентрисан и спреман да уђе у меч без било каквих дистракција.”
Да ли имаш неког узора међу борцима, домаћим или светским?
“Имам много узора. У ММА су то Федор Емелианенко и Стипе Миочић, а у кик-боксу волим да пратим Мирка Цро Цопа, Рица Верхоевена и Милоша Цветичанина. Такође, велики узор ми је Новак Ђоковић, који је постигао огромне успехе уз невероватан рад и дисциплину.”
Kоје ти је до сада најзначајније такмичење или победа?
“Најзначајније такмичење за мене било је ММА „Београдски Победник“, где сам освојио злато у аматерском ММА, победивши противника из једног од најбољих клубова у Србији. То је било огромно постигнуће за мене.”
Kако се осећаш кад заступаш Пријепоље на државним и међународним такмичењима?
“То је велика част. Kада се борим за свој град, породицу и људе који живе овде, осећам огромну одговорност и мотивацију да дам све од себе.”
Да ли постоји неки меч који ти је посебно остао у сећању – по тежини или емоцијама?
“Да, то је дефинитивно меч у финалу „Београдског Победника“. Противник је био из најјачег клуба у Србији, победио је противника из Русије у полуфиналу, ушао је пун самопоуздања. Ипак, успео сам да победим након две рунде. Меч је требао да траје три рунде, али је противник морао да одустане због повреде.”
Шта ти значи титула вицешампиона Србије и које су твоје амбиције даље?
Титула вицешампиона Србије ми много значи, и верујем да значи и више Пријепољу него мени. Жао ми је што нисам освојио злато, јер сам три године заредом био близу тога. Али наставћу да тренирам и надам се да ћу се још борити за титуле.”
Kолико је тешко тренирати и напредовати у мањем месту попут Пријепоља?
“Врло је тешко, пре свега због недостатка квалитетног простора за борилачке спортове. Потребна нам је сала са рингом, џаковима, струњачама за рвање и простором за тренинге. Такође, мањак спаринг партнера за кик-бокс и ММА представља проблем, али на срећу, момци који ми помажу труде се да будемо бољи.”
Kако локална заједница реагује на твоје успехе – да ли осећаш подршку суграђана?
“Осећам велику подршку од суграђана. Доста људи из Пријепоља ми се јавља, подржавају ме и увек су ту да ме похвале. За то сам им јако захвалан и поносан.”
Где видиш себе у наредних пет година – да ли планираш професионалну каријеру у иностранству?
“Ускоро ћу потписати уговор са једном од најбољих балканских менаџерских агенција за ММА, и од 2026. године прелазим у професионални ММА. Такође, планирам да већину времена проводим у Пријепољу, припремајући се, али ћу одлазити на кратке припреме у друге градове. За кик-бокс имам још неколико неостварених циљева, али са тим не журим.”
Kако се носиш са поразима и тешким моментима?
“Порази су део спорта и живота. Верујем да се сваки пораз дешава да би нас ојачао. Научим из тих тренутака и настављам даље. То је једини начин да напредујемо.”
Шта би поручио младима који би желели да крену твојим путем?
“Поручио бих младима да верују у себе и да се посвете тренингу. Овај спорт је прелеп, али треба га вежбати са правим циљем и озбиљношћу. Нека се не баве борилачким спортовима на улици, већ нека тренирају у сали. Ту сам да помогнем и пренесем своје знање свима који желе да успеју.”
Да ли имаш неки ритуал или реченицу која те мотивише пре борбе?
“Пре сваке борбе помолим се Богу за здравље – не само за своје, већ и за здравље свих бораца који се такмиче тог дана.”
Kако би волео да те људи из Пријепоља памте – као спортисту, борца или узора?
“Волео бих да ме памте као доброг човека, па касније као спортисту и борца. У будућности бих волео да постанем тренер или ментор и помогнем младима из Пријепоља да остваре своје снове, баш као што сам ја покушао да остварим своје.”
Петар Баковић је одличан пример како посвећеност, рад и дисциплина могу довести до великих успеха, чак и када потичете из мањих места. Његов пут кроз борилачке спортове показује колико је важно имати подршку породице и заједнице, али и како важну улогу игра ментална припрема и вера у себе. Његова мотивација да постане професионални борац и узор младима представља инспирацију за све који желе да крену његовим путем. Петар је доказ да се снови могу остварити, без обзира на препреке, уз довољно труда и вере у своје способности.
Ања Пузовић
