У Музеју у Пријепољу, у петак 14. новембра, отворена је изложба „Када се свет убрзао“, посвећена првој индустријској револуцији, коју је приредио кустос Музеја науке и технике Милан Вуковић. Прва индустријска револуција трајала је од друге половине XVIII до средине XIX века. За њен почетак узима се 1769. година, када је Џејмс Ват добио патент за унапређену парну машину, док се као симболички завршетак често наводи развој железничког саобраћаја након 1825. године. Иако се одређени изуми јављају и раније и касније, овај период представља једну од преломних етапа у историји техничког и друштвеног развоја.
Индустријска револуција започела је у Великој Британији, која је, захваљујући бројним колонијама, имала приступ јефтиним сировинама и великим тржиштима. Употреба паре као погонске снаге донела је револуционарне промене у фабрикама, рударству, саобраћају и пољопривреди. Поред техничког напретка, овај период обележиле су и дубоке друштвене промене – развој фабричког система, подела рада и настанак радничке класе, као и убрзан раст урбаних средина.
Важни технички изуми тог доба – од Папеновог првог парног котла, преко Њукоменове машине, до Ватовог усавршавања – омогућили су бржи рад и већу продуктивност. У текстилној индустрији изуми Џона Кеја, Џејмса Харгривса и Ричарда Аркрајта поставили су темеље модерне фабричке производње.
У Србију су таласи индустријске револуције стизали спорије због политичких прилика и положаја под Османским царством. Прва парна машина у Кнежевини Србији употребљена је тек 1848. године у топионици на Врачару, док је прва пруга на простору данашње Србије изграђена 1856. године у Банату. Ипак, постепено усвајање технолошких иновација подстакло је развој заната, трговине, саобраћаја и нових индустријских грана.
Аутор изложбе, Милан Вуковић, истиче да поставка у Пријепољу представља неке од кључних технолошких проналазака тог доба.
„Представићемо модел парне машине који смо довели из Музеја науке и технике у Београду. Оно што је најзанимљивије јесте што ћемо представити самоходну локомобилу, која је такође парна машина“, наводи Вуковић.
Он додаје да изложба обухвата и предилицу, као и специјално направљене макете високе пећи и пећи за пудловање.
„Самоходна локомобила се разликује од локомотиве коју данас познајемо по томе што је служила да покрене муљаче на селу. Постојале су ручне, али су брзо пале у заборав када се појавила самоходна локомобила, која је много помогла сељацима. Локомотива коју данас знамо служила је за превоз људи и робе.“
Иако због ограниченог простора нису могли да донесу све експонате, Вуковић истиче да изложба броји више од десет предмета који верно дочаравају дух епохе.
Вуковић посебно истиче пример који најсликовитије говори о драматичном убрзању живота у доба индустријских промена.
„Џејмсу Вату, који је унапредио парну машину и који је био из Шкотске, било је потребно 12 дана да путује од Глазгова до Лондона. Као последица његовог изума настаје парна локомотива и тај пут се скраћује на 12 сати. То све говори“, закључује Вуковић.
А.П.
