Млади пољопривредници у Пријепољу и околини још увек су реткост, али позитивни примери показују да је могуће обновити живот у селу и вратити старе занате. Један од њих је Марко Аничић из подјадовничког села Страњани, који се пољопривредом бави од малих ногу и својим трудом показује да се рад на земљи може одржати и развијати.
Пољопривреда није само извор прихода, већ и основ опстанка заједнице. Она је вековима одржавала живот на овим просторима, обезбеђујући храну, радна места и везу младих са традицијом. У времену када се све више младих сели у градове, примери попут Марковог показују да повратак селу и раду на земљи није само могућ, већ и потребан.
Питање је колико ће овакви примери инспирисати друге младе људе да се укључе у пољопривреду и помогну оживљавању села. Са одговарајућом подршком и видљивим резултатима, ова грана привреде може поново постати покретач развоја и гаранција опстанка локалних заједница.
Како изгледа бити млади пољопривредник у данашње време и бавити се „давно заборављеним“ пословима, из свог угла за наш лист открива Марко.
Са колико година си почео да се бавиш пољопривредом и како је то у почетку изгледало?
„Пољопривредом сам почео да се „бавим“, ако могу тако да кажем, још од раног детињства. Мислим да је ту највећи утицај имало моје одрастање на селу. Kада сам завршио основну школу, видео сам да је мој прави пут исто то село где сам провео детињство, па сам одлучио да средњу школу завршим у складу са тим. И након тога сам решио да своје знање усавршим па сам уписао Агрономски факултет који сада завршавам“.
Да ли ти тешко падају послови који су некада и веома физички захтевни?
„Тачно је да су понекад послови на селу веома тешки и да захтевају потпуну посвећеност, али, захваљујући томе што сам још као јако мали ушао у те воде, мени не представијају терет већ опуштање јер радим то што волим“.
Како изгледа твој дан који проведеш бавећи се пољопривредом и колико он траје?
„Мај радни дан није увек исти и све зависи од послова које треба тај дан завршити. На пример, лети се своди на припрему хране за животиње и он траје у зависности од посла, док зими има више одмора“.
Да ли си имао неку подршку и помоћ од локалне самоуправе или надлежног министарства?
„Да, помоћ од стране министарства пољопривреде коју добијамо у виду субвенција на расна грла која држимо као и на парцеле које обрађујемо од великог су значаја“.
Имаш ли слободног времена за хобије, изласке и дружења?
„Захваљујући томе што је ово један вид породичног бизниса и што су поред мене мој отац и стриц, као и моја браћа и сестре који такође учествују у свим пословима свако има времена свако за дружење и хобије само уз договор, разумевање и међусобно поштовање“.
Какви су ти планови за будућност? Да ли себе видиш у пољопривреди и за рецимо 5-10 година од сада?
„У будућности планирам да оснујем своју породицу, наставим да се бавим пољопривредом, да проширим број животиња као и да осавременим машине како би себи олакшао послове“.
Верица Кијановић
Фото: архива саговорника
