У Музеју у Пријепољу 24. октобра одржана је промоција књиге Мија Стојкановића „Зато мајстор што си чо’ек“, у издању ваљевске „Интелекте“. Овај аутор, који је по образовању завршио смер међународни односи на Факултету политичких наука у Београду, а по професији се дуго бавио новинарством, представио је публици своју нову књигу — збирку приповедака са снажном антиратном поруком.

Књига „Зато мајстор што си чо’ек“ доноси тринаест репортажних прича заснованих на истинитим догађајима и стварним људима из Босне и Херцеговине

Стојкановић је публици приближио неколико прича из књиге, које је додатно употпунио видео клиповима, док је цео програм пажљиво уредио мајстор Властимир Безаревић, коме се аутор посебно захвалио на доприносу.

„Аутор је у овој дивној књизи на један емотиван, доживљен начин написао приче о нашем последњем грађанском рату где је највеће губитке претрпео обичан човек. Нажалост, кад се све заврши, видимо да је било бесмислено и да су сви губици велики и са једне и са друге стране“, истакла је др Зорка Ковачевић Киш, модератор програма.

Књига „Зато мајстор што си чо’ек“ доноси тринаест репортажних прича заснованих на истинитим догађајима и стварним људима из Босне и Херцеговине, у времену после ратова деведесетих. Њен акценат је на великим губицима и њиховим последицама по обичне људе — оне који су у рату изгубили најмилије.

У свом обраћању, аутор је истакао да је реч о изразито антиратној књизи:

„Књига пита: може ли човечија душа да превлада бол који је тешко и замислити — да вам у грађанском рату погине један син, двојица синова, тројица синова. Шта је човечија душа након тога, шта је људско биће после тога“, објашњава аутор.

Стојкановић је публици приближио неколико прича из књиге, које је додатно употпунио видео клиповима

Стојкановић је додао да се његова књига залаже за време у којем ће људи поново моћи да се разумеју и саосећају једни с другима, без обзира на веру или народност.

Аутор наглашава да се између корица ове књиге налазе и „охрабрујуће искре човечности, потекле од тихих, скромних људи, које као свици светле у нашој тмини“.

В.К.

Podelite tekst: