Пољопривреда у општини Пријепоље и даље представља једну од кључних грана локалне економије, али се суочава са низом проблема који ограничавају њен пуни потенцијал. Од традиционалних газдинстава која се баве сточарством и воћарством, до модернијих, локални произвођачи настоје да одрже производњу и обезбеде стабилан приход. Међутим, проблеми попут старења носилаца производње, смањеног интересовања младих за пољопривреду и потребе за едукацијом и брендирањем производа захтевају системско и стратешко решавање како би овај сектор наставио да буде покретач развоја у нашем крају.
Према речима челних људи из локалне самоуправе, тренутно се пољопривредна производња у Пријепољу суочава са бројним изазовима.
Према подацима, на подручју општине активно је око 4.000 газдинстава, док је око 600 уписано као пасивно. Воћарска производња заузима највеће површине, а међу њима је малинарство и даље најактуелнија грана. У текућој години до сада је произведено 450 тона, без јесењих сорти, које би требало да дају додатних 150 тона. Према речима члана Општинског већа задуженог за питања пољопривреде Санела Диздаревића, претходних година у просеку је у нашој општини произведено годишње око 8,5 хиљада тона овог воћа. А процене су да је приход до сада од ове производње годишње досезао између 12 и 15 милиона евра.
Поред воћарства, у општини је регистровано око 4.200 грла крупне и ситне стоке, док се годишња производња говеђег меса креће око 40 тона. Ипак, стручњаци указују да је пољопривредна производња у стагнацији, пре свега због мањка активних произвођача и све мањег интересовања младих људи за бављење овим послом. Већина садашњих носилаца производње припада познијој старосној доби, што додатно отежава планирање дугорочног развоја.
Општина годишње издваја од 15 до 20 милиона динара за субвенције у пољопривреди кроз јавне позиве, а најављено је да ће се радити на даљем унапређењу у глобалу. Као један од могућих праваца развоја истиче се повезивање пољопривреде и туризма, јер је управо то начин да производи са овог подручја добију већу вредност и препознатљивост. Ипак, процес брендирања домаћих производа иде споро, а интересовање за овај вид промоције у последње време је слабо. Најлакше се брендирају производи домаће радиности и млечни производи, али без већег ангажовања пољопривредника тешко да може доћи до значајног искорака у наредном периоду.
Туристичка организација Пријепоље сматра да локална самоуправа и сама установа могу да помогну брендирање и пласирање домаћих производа кроз промоцију на сајмовима туризма и домаћих производа. То се остварује израдом и пласирањем пропагандних материјала, приказивањем и дегустацијом, као и уступањем штандова произвођачима за потребе излагања. Као поклони за сараднике и госте користе се управо производи из Пријепоља.
Као предуслов за бољи пласман издваја се постојање бренда и декларације. У последње време расте интересовање мањих произвођача за промоцију и учешће на тематским изложбама, нарочито домаћих производа, али је то још увек недовољно. Планови су усмерени ка директној презентацији производа и у регионалним центрима попут Златибора, Златара и Пештера, али и у Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Будућност пољопривредне и еко-производње у овом крају види се у сувом месу, сиревима, кајмаку, меду и производима од меда, као и у домаћим соковима, џемовима и реткој ракији од дивље крушке. Посебан потенцијал имају производи домаће радиности од вуне, као и сушено воће, поврће и лековито биље. То је посебно важно за жене у руралним подручјима, јер омогућава додатне изворе прихода кроз сакупљање, паковање и пласирање ових производа. Сушено воће и поврће има вишеструко већу вредност, дуже траје и може да се користи у различите сврхе.
Као важан корак истиче се и удруживање више произвођача како би се обезбедиле веће количине, поделили трошкови брендирања и сертификовања и осигурао квалитет који ови производи носе.
Закључак локалне самоуправе је да општина има потенцијал у пољопривреди, посебно у воћарству и сточарству. Али за озбиљнији напредак биће неопходно више подмлађивања у овој грани и снажније повезивање са другим секторима, пре свега туризмом.
Верица Кијановић
