Туризам је у фокусу у Општини Пријепоље до 2027. године. Како напредујемо по том питању и шта све може да се промени и побољша објаснио нам је директор Туристичке организације Петар Васиљевић.
Васиљевић је говорио, пре свега, о томе колико заправо Пријепоље има туристичких потенцијала и колики је њихов значај.
„Постоје бројни локалитети широм општине. Свако од нас зна да скоро у сваком селу постоји нешто што је препознатљиво од културног наслеђа и што би могло да се додатно уреди. Чињеница јесте да ми немамо нека значајна средства на располагању и капацитет да бисмо могли у реалном времену сами без подршке државе да уредимо све те локалитете“, напоменуо је он.
Као један од значајнијих локалитета који би могао да се додатно уреди Васиљевић је издвојио простор на ком се налазе стећци у Хртима.
„Имамо и стећке у Хртима који су под заштитом UNESCO-а где смо ове године поставили одређени мобилијар. Ту нам је опет потребна сагласност и нашег завода, надлежног министарства и UNESCO-a за разраду плана за додатно уређење. На том пољу се стоји у месту практично већ пет година. Трудимо се да вршимо разговоре са свим неопходним институцијама како бисмо тај локалитет уредили, јер је прилично значајан. Мислим да овај локалитет може да се валоризује и комерцијализује како би и локално становништво имало користи од посете туриста“, објаснио је он.
Оно што је још увек спорно код некрополе на Коловрату јесте питање власничког статуса.
„Када је у питању некропола на Коловрату, имамо проблем са имовинско-правним статусом. То питање мора да буде решено како би дошло до било какве рестаурације и санације. Чекамо решење већ дуже време, а морам признати да стално водим разговоре и инсистирам код локалне самоуправе и, у неку руку, код власника. Сматрам да тај локалитет остаје тренутно незапажен, а могао би бити значајно искоришћен у оквиру туристичке понуде“, напоменуо је Васиљевић.
Као један од потенцијала увек се издваја и католичка капела на обали Лима која је већ дуже време оронула и препуштена зубу времена.
„Католичка капела би требало да буде уређена. Ако се не користи већ за религијске обреде, може се искористити у друге сврхе. Рецимо, унутрашњи простор би могао да се искористи као галеријски, што би представљало додатни садржај“, дао је предлог Васиљевић.
Тренутно је актуелно питање наставка радова на археолошким истраживљњима у порти Манастира Пустиња.
„Оно што је добро када су у питању сакрални објекти јесте да верске заједнице имају тенденцију да без чекања на локалну самоуправу сами одржавају поменуте објекте. Очекујем да ће Српска православна црква тај део код Манастира Пустиња уредити. Ми ћемо се трудити да урадимо адекватну сигнализацију и да приступни пут увек буде добар“, објаснио је директор.
Када су у питању локалитети који су у потенцијалу због популарности стечене кроз кинематографију, можемо истаћи пример Владимира Перића Валтера.
„Аплицирали смо и трудићемо се да направимо Кућу Валтера и да направимо неки нови бренд. То би проширило додатно садржај и мотивисало туристе да дођу само због тога, а онда и обиђу неке латералне локалитете. Када је у питању радионица испред које су снимљене сцене из познатог филма, у приватном је власништву. Али зашто не бисмо дали шансу и власницима да и они постигну неку корист. Јер, када већ уређујемо тврђаву, зашто не бисмо и околину уредили и направили додатне садржаје“, истакао је Васиљевић.
Слична ситуација је и у погледу тунела у ком су снимљене сцене за чувени филм „Лепа села лепо горе“.
„У том погледу имамо и ситуацију са тунелима. Они су у заштићеном подручју а управљач је предузеће „Србијашуме“. Они сами имају тенденцију да одржавају и чисте то подручје. Постоји и идеја да се одређени делови тунела трансформишу у неке додатне садржаје, можда у виду отворених галерија“, предложио је директор.
В.К.
