U okviru naše rubrike „Sportske priče“, redakcija je imala čast da razgovara sa Milijom Tomaševićem, trenerom koji već 45 godina posvećeno radi sa decom, usmerava ih i pomaže im da stasaju u uspešne sportiste, ali i odgovorne ljude. Iza brojnih imena danas poznatih košarkaša, stoji upravo Milija – njihov prvi trener, čovek koji im je usadio ljubav prema sportu i zdravim navikama.
Počeci u Banatu
„Moji su iz Prijepolja, ali kolonizacijom smo otišli u Banat. Tamo sam 1968. godine, kada sam imao 10 godina, napravio prve košarkaške korake kod nastavnika Mitrovića. Nakon toga sam aktivno igrao 12 godina. Igrao sam u Vojvođanskoj ligi za KK ‘Proleter’ iz Mramorka, a potom i za ‘Dinamo’ iz Pančeva u drugoj saveznoj ligi,“ priseća se Tomašević.
Vrlo mlad je postao trener – već 1979. godine osnovao je prvu grupu devojčica koju je trenirao. „Nakon dve godine ušli smo u drugu saveznu ligu. Bio sam i igrač ‘Proletera’, ali uslovi nisu bili laki – nije bilo prevoza, sve je bilo komplikovanije“, dodaje.
Povratak u Prijepolje
Po povratku iz vojske, 1981. godine, Tomašević se zaposlio u firmi „Sokolica“. U Novom Sadu je prethodno stekao zvanje sportskog trenera. Ubrzo po dolasku u Prijepolje, preuzeo je KK „Elan“ i trenirao mušku ekipu nekoliko godina, a potom prešao u žensku košarku – tada u Srpskoj ligi.
„Nakon odlaska profesora Karahodžića, preuzeo sam žensku ekipu. Radili smo 12 godina, ušli u prvu srpsku ligu, igrali kvalifikacije za drugu saveznu u Čajetini. Elan je bio sponzor, ali smo zbog finansija morali da odustanemo od takmičenja. Ipak, nastavili smo dalje i sa jakom generacijom devojčica pokušavali da uđemo u A ligu, ali smo izgubili ključne utakmice.“
Rad sa decom – misija i stil
Osnovan je i KK „Prijepolje“, sa oko 200 članova, od kojih je 75 bilo devojčica. Ipak, zbog finansijskih poteškoća igrali su niže lige. Tomašević je već sa 21 godinom doneo odluku da se potpuno posveti trenerskom pozivu.
„Za mene je košarka odmah posle porodice. Najviše vremena provodim među decom, na treninzima, u salama, parkovima. Moj najveći motiv je bio da radim sa decom, putujem s njima i da oni postignu uspehe. Nisam ih nikada zadržavao za svoj klub – slao sam ih dalje, tamo gde imaju bolje šanse“, kaže Tomašević.
Klubovi i igrači koji su prošli kroz njegove ruke
Nakon „Elana“, kratko je bio u „All staru“, a zatim preuzeo KK „Mileševac“, koji je od nekoliko igrača porastao do kluba sa preko 120 članova. Radio je i u KK „Ras“, a 2019. osnovao je klub „Basket Mladost“ na inicijativu roditelja – danas broje 95 dečaka i 15 devojčica, od 2007. do 2018. godišta.
Tri puta je sa ženskom ekipom ulazio u finale i osvajao srebrne medalje u Višegradu, Rogatici i Bajinoj Bašti. Njegovi igrači su predstavljali Srbiju na Sportskim igrama mladih u Splitu – među njima i Aleksandar Langović, sada u Poljskoj prvoligaškoj ekipi.
Odluka da ostane u Prijepolju
Iako je imao brojne ponude da radi van Prijepolja, Milija je ostao – zbog posla u „Sokolici“ i roditelja koji su živeli 96 godina. „Bio sam pozivan u trenerski centar u Požarevcu i radio na brojnim kampovima, gde sam usavršavao svoje znanje“, navodi.
Kada je počeo kao trener u „Elanu“, naišao je na otpor, jer je „došao sa strane“, ali vremenom se dokazao. „Što reče bivši predsednik kluba: ‘Svi odlaze, samo Tomaš ostaje’.“
Stvaranje temelja
„Mogli smo da imamo bazu lokalne dece, ali bez podrške, većina je posle 4-5 godina odlazila u Beograd, Čačak, Kraljevo“, ističe. Među poznatim imenima su: Sejo Haždifejzović, Luka Akcentijević („Sloboda“), braća Bjelaci, Milan Janjušević (trener u „Železniku“), Ahmet Jonović (igra u Americi), Marko Janjušević, Boris Drobnjak…
Tomaševićev sin takođe je bio uspešan košarkaš, ali su porodične obaveze i fakultet prekinuli njegovu karijeru.
Posvećenost osnovama
Poslednjih 20 godina radi sa mlađim kategorijama, nastojeći da decu usmeri i nauči osnovama. „Prvi treneri imaju ključnu ulogu. Danas imamo više terena, više sala, deci je lakše da dođu na treninge. Sportski savez sada odlično funkcioniše – vode ga bivši sportisti, imaju razumevanja, za razliku od ranijih vremena.“
Ističe važnost sportskih terena: „Tereni su puni, čak i kad nema treninga. Deca vide trening u parku, pridruže se, tako se razvijaju zdrave navike.“
Milija kao uzor
„Mnogi moji bivši igrači danas su treneri – Drobnjak, Mladen Joksimović, Dženan Fazlić – učili su uz mene zanat. Danas je slabije interesovanje za trenerski poziv, ali ko zaista voli ovaj posao, zna da se ne radi zbog novca, već zbog ljubavi.“
Milija Tomašević je primer kako bez sujete, iskreno i predano, možeš pomoći detetu da postane uspešan sportista. Njegov pristup – pustiti dete da uspe, čak i ako to ne donosi korist njegovom klubu – dokaz je prave veličine jednog trenera.
Anja Puzović
