Јубилеј ће бити обележен свечаном академијом вечерас у 19 часова у Дому културе и пригодним програмом сутра са почетком у 8 часова у порти Цркве у Бабинама
„Чуј народе све три вјере! Устај на оружје. Рат је ово за слободу и права читавог народа. Свака вјера, свачије право, образ и имање биће нам светиња!“
У сусрет јубилеју којим ће бити обележено 150 година од почетка устанка познатог као Бабинска буна или разура, за наш лист о значају овог историјског догађаја говорио је Драган Кувељић, учитељ и један од потомака лозе Кувеља чији је знаменити члан, Јевто Поповић Кувеља, био најзначајнији актер устанка.
Породица Поповића, која је изнедрила вођу Бабинске буне Јевта Поповића, у Бабине се доселила из места Барице у Вранешима 1707. године и настанила у месту Крајеви. А, према неким изворима, тамо одакле су дошли прозвани су и Кувеље.
Према казивању учитеља Драгана Кувељића, Бабине су, сходно томе да се налазе на тромеђи, биле једна од ретких „слободних територија“. Према његовим речима, турски зулумћари су ту веома ретко залазили и нису имали шта да траже.
Сам устанак је, како нам говори учитељ, покренут на основу искуства учесника Херцеговачког устанка Јевта Поповића Кувеље и Прокопија Бујишића. Устаничке редове су на почетку чинили свештеници. А учествовао је и остали народ из Прибојске Бање, Вишеграда, Пријепоља, Нове Вароши, Пљеваља и Ужица. Забележен је и вођа устаника са територије Камене Горе Јован Глушчевић.
Организациони састанци одржавани су на брду Вис. Два дана и једну ноћ трајао је састанак 40 домаћина са територије Јабуке, Камене Горе, Сељана, Ограда, Крњаче, Бабина, Толаца и Врбова. Он је одржан 21. јула 1875. године, док је проглас који позива на устанак донет 2. августа исте године.
„Пушке Вука Плескоњића и Ђеросима Лојанице огласиле су устанак у освит зоре 12. августа 1875. године. Они, са 60 својих другова, којима се прикључују и чете Ника Колџића из Крњаче, нападају турску војску на путу Пријепоље-Пљевља и на Јабуци и Мијајловици пале турске ханове: велики хан хаџи Авдије Карамулића на Трлицама, а 24. августа запалили су две карауле на Јабуци више Савина лакта“, пише о почетку буне за своју књигу, која је објављена 15 година након његове смрти, Јован М. Брашанац.
Сутрадан након тог судбоносног 12. августа прво су започеле борбе у прибојском и пљеваљском крају, па потом у нововарошком, сјеничком и вишеградском.
Сматра се да је ова буна била наставак Невесињске пушке, а да се практично завршила 1878. године. На њу се надовезује и Јаворски и Српско-турски рат.
„Устаници нису били за реформе, већ за истеривање и одлазак турског поробљивача, а за то су били сви грађани Србије, сви сељаци-чивчије и Срби и муслимани. Бабинска буна је свенародни устанак и покрет“, износи своје мишљење Јован М. Брашанац.
Према неким подацима, више чинилаца је утицало на негативан исход устанка. Између осталог, устаници нису имали војно и стручно лице које би координирало, мањкало им је дисциплине, део становништва био је пасиван, а муниција коју су добијали из Србије стизала је само до дела устаника.
Берлински конгрес 1878. године разрешио је питање избеглица, а борбе су престале. Део устаника је амнестиран и вратио се на своја огњишта, док су Поповићи и Јањушевићи остали без амнестије. Поповићи су се населили близу Ваљева, а Јањушевићи код Ужица.
„После 1878. године, Бабине су, према административно-територијалном устројству припадале пријепољској кази (срезу), односно пљеваљском санџаку“, наведено је у књизи „Бабине у бунама 1875-1912“.
А сада мало о обележавању 150 година од почетка овог догађаја који је довео до бројних промена у пријепољском крају.
Према речима учитеља Драгана Кувељића, још пре годину дана је одржан састанак и основан одбор који би требало да се побрине за организацију прославе овог јубилеја. Основано је и Завичајно удружење чије је седиште у Бабинама, а председник Александар Пузовић, а заступник Милован Гвозедновић. Локалној самоуправи је послат допис, одржан је разговор и са помоћником председника општине Зораном Деспотовићем. Такође, допис је послат и представницима локалне самоуправе у: Новој Вароши, Пљевљима, Вишеграду, Ужицу и Прибоју.
Чланови удружења добили су и сагласност (благослов) владике милешевског господина Атанасија. Централни догађај, који ће бити употпуњен излагањима историчара и академика, треба да заузме место на простору испред Цркве у Бабинама сутра, 8. августа, када ова богомоља прославља своју храмовну славу. У организацији догађаја учествовали су мештани и мештанке Бабина, а покретач акције било је Завичајно удружење на челу са Милованом Гвозденовићем, Миком Брашанцем, Драганом Кувељићем, док су учешће узели и представници Месне заједнице и Црквеног одбора.
Оно што је значајно нагласити јесте да је за потребе финансирања обележавања јубилеја предат пројекат Министарству културе. Свакако, прикупљена су и значајна средства из донација грађана и грађанки којима би се потпомогла ова значајна манифестација. Програм ће бити употпуњен излагањима историчара, академика, наступом гуслара, фолклорног ансамбла из Пљеваља и јавних личности, познатог водитеља Бранка Станковића и глумца Ивана Вучковића.
Према мишљењу многих, Бабинска буна је веома значајан догађај не само за пријепољски крај, већи и за целу земљу. Значај одржања сећања на буну огледа се у томе да је важно сећати се историје и прошлости која је изнедрила многе друштвене, политичке и сваке друге промене на одређеној већој или мањој територији.
Верица Кијановић
