Srednjoškolski dani za mnoge predstavljaju period ličnog sazrevanja, formiranja životnih stavova i otkrivanja sopstvenih mogućnosti. U ovom tekstu učenica generacije Prijepoljske gimnazije Daija Selmanović podelila je svoje iskustvo, izazove koje je savladala i govorila o ljudima koji su joj bili podrška.
Moje školovanje u Prijepoljskoj gimnaziji bilo je ispunjeno brojnim izazovima, ali i trenucima ponosa, radosti i velikog rada. Od samog početka znala sam da želim da dam svoj maksimum, ne zbog diplome, već zbog sebe: da naučim, da napredujem, da iz svakog predmeta izvučem nešto vredno. Titula učenice generacije došla je kao kruna tog truda, ali i kao dokaz da se istrajnost, rad i odgovornost uvek isplate. Naravno, do ovakvog rezultata nije bilo lako doći. Gimnazija nosi svoje izazove, tempo učenja je zahtevan jer da bi se postigao cilj, tako mora da bude. Bilo je trenutaka kada je bilo teško, kada sam bila umorna, nesigurna, pod pritiskom. Ali verovala sam u sebe i u ono što radim. Učenje mi je postalo deo svakodnevice, nešto što radim samostalno, ali s velikom dozom odgovornosti i posvećenosti. Svaki uspeh i svaka ocena bili su rezultat mog truda, ali nikako ne mogu da zanemarim podršku koju sam dobijala. Na tom putu najveću podršku pružili su mi porodica, profesori, razredna i naša direktorka. Posebno dragi trenuci tokom gimnazijskih dana vezani su za prijateljstva koja sam stekla. Sva četiri razreda donose posebne uspomene, ali četvrta godina je definitivno obeležila našu generaciju. Gimnaziju smo upisali kao generacija koja je pretrpela posledice pandemije, a onda je četvrta godina bila u znaku studentskih protesta i specifičnog položaja nas, budućih akademaca. Tada smo se još više zbližili, zajedno prolazili kroz maturske izazove. Odnos sa drugarima i drugaricama bio je pun razumevanja, poštovanja i lepih trenutaka. Negovali smo međusobno poverenje i uvek jedni drugima pomagali kad je bilo potrebno. Na ekskurziji smo stekli dosta novih uspomena. Što se tiče planova za budućnost, moj cilj je da upišem Elektrotehnički ili Prirodno-matematički fakultet. Spremna sam za nove izazove, nova znanja i nove pobede. Na kraju, želim da poručim svima koji se nalaze na početku srednjoškolskog puta: verujte u sebe, ne bojte se truda i rada, jer sve što se sa ljubavlju i posvećenošću gradi, ostaje. A uspeh dođe onda kad ga najmanje očekujete, kao lep poklon za sav uloženi trud.
Verica Кijanović
