Mesto u kome smo provodili najviše vremena bio je kafić „LIBE“. Ne znam kako bih mogao drugačije da počnem ovu priču. U kafić smo bukvalno trčeći dolazili da neko drugi ne bi zauzeo mesto. Pošto je kafa bila glavno piće odmah smo se navikli. Pili smo kafu dobru i jaku, a bila je najbolja u gradu.
I tako smo jedni drugim gledali u šolju sa puno zabave i smeha. Čini mi se da sam od tada postao kreativniji, tražeći nešto lepo u tim crtežima, što mi ne bi palo na pamet u običnim pričama, ili neki poljubac kad se pojavi ili srce. Tako smo taj kafić pretvorili u drugu kuću.Gazda LIBE je bio kralj. Sve je naše prihvatao, tako smo pravili književne večeri, večeri akustičnih gitara, stihovi na suvo, muzika koju volimo… Postali smo jedna velika porodica. Tu smo stvarali i omladinsku emisiju „Kaktus“ koju smo emitovali na radio Polimlju. Jednom se nedeljno emitovala, isključivo sa dosta priloga o mladima, i puno muzike koju volimo. I teško je ovu priču završiti a da se neka suza negde u krajicku oka ne pojavi.
Kafić već duže vreme ne radi. Kad je Otišao LIBE sa njim je otišao i kafić.
Valjalo bi ponekad proći!
Ugao Valterove i Aranđelovačke.
Dragoslav Bato Babić
