Обележено двадесет година постојања фолклорног ансамбла Дома културе
Фолклорни ансамбл Дома културе успешним концертима прославио је 20 година постојања и неговања културе и традиције. У петак вече публика је имала прилику да види изведбе млађе групе овог ансамбла, као и ветерана. Одигране су неке од игара од којих можемо издвојити: игре из околине Београда, у извођењу средње групе, игре из горње Ресаве које су представили ветерани, као и игре из Понишавља, у извођењу старије групе. А у суботу вече приређен је годишњи концерт првог ансамбла, док су гости били чланови и чланице КУД-а „Пљевља“.
Заслужни за опстанак ансамбла и овај концерт јесу садашњи и некадашњи руководиоци Дома културе, као и самог фолклорног ансамбла. Посебно су истакнути: Љубиша Савковић, који је био на челу ове установе у време оснивања ансамбла, Ђоко Шљукић, Предраг Дивац, Владимир Бабић, Сулејман Хаџифејзовић, као и Бранко Ћосовић.
Савковић се обратио присутнима, искористивши прилику и да упути критику.
„Ових двадесет година је заиста брзо прошло и сећам се када смо тек почињали које су муке и проблеми били те 2005. године. Нисмо имали средстава за почетак уопште, све смо онако на своју руку почињали. Када смо имали овде први концерт, видео сам пуну салу, децу која играју и видео сам да смо успели. Тако је остало много лепих ствари које сам оставио иза себе као директор. Али, оно што ме изненадило, то је онај бели Свети Сава који смо овде поставили. Нико га није опрао 15 година и више није бели, него црни. А то је нешто најлепше што имамо у Пријепољу и надам се да ће се наћи неко са кофом и четком да опере“, рекао је Љубиша Савковић.
Предраг Дивац, који је од оснивања био подршка и водећи фактор играчима, рекао је да је било тешких тренутака, али да се све дало пребродити.
„Двадесет година је мени брзо прошло. Испратио сам много генерација које су сад у већим друштвима, на хиљаде деце, пошто сам углавном радио са млађим узрастима. Задовољство ми је да радим. Било је ту неких критичних тренутака. Имамо сталан проблем недостатка високошколских установа и по завршетку средње школе генерације одлазе“, објаснио је Дивац.
Сулејман Хаџифејзовић осврнуо се на то како је изгледала претеча данашњег ансамбла и колико је тешко било поново покренути рад друштва.
„Проблем 2005. године био је недостатак мушког играчког кадра. А, да се вратим на 1972. годину и „Љубишу Миодраговића“, проблем је био недостатак женског кадра. Моји ученици су били и Пего и Ђоко и Бранко, њима сам ово оставио и они су мене победили. Посебно бих похвалио рад садашње директорице и њене заслуге“, нагласио је он.
Чланови и чланице данашњег ансамбла описали су рад друштва и како то изгледа бити на сцени пред бројном публиком у разним местима у Србији и ван ње.
„Овде сам већ десетак година и овај јубилеј ми доста значи. Веома ми је драго да у нашем граду, иако је једна мања средина, постоји овакво друштво и културни програм који можемо да представимо публици. Највише памтим дружења и аплаузе публике“, рекао је Лука Радомировић.
„Играм већ једнаест година са неким паузама у току пандемије. Фолклор није само игра, то је, пре свега, дружење, то је породица. Учимо се овде како да помажемо једни гругима, како да дамо позивтивну и негативну критику“, надовезала се Тамара Пушица.
Уручене су захвалнице свим појединцима, пријатељима и институцијама који су подржавали фолклорни ансамбл Дома културе Пријепоље кроз његово досадашње постојање уз наде да ће се оно продужити на још дужи низ година.
„Вечерас смо имали прилику да видимо нешто најбоље од фолклорног ансамбла и нешто на шта смо навикнути. Поносна сам због тога што сам имала прилику да дам свој допринос са руководећег места раду фолклора и његовом развоју“, нагласила је директорица Адмира Хамидовић.
Верица Кијановић
