Лични ентузијазам Мирка Малешића покренуо је јавност и институције ка оживљавању тврђаве

О значају најављене реконструкције града, односно тврђаве Милешевац, говори опсежно истраживање које је спровео Мирко Малешић. Као резултат тога, настала је и изложба која је представљена на манифестацији Михољски сусрети села, прошле јесени у селу Косатица које се налази недалеко од остатака поменуте тврђаве. Допуњена изложба била је постављена и у великој галерији Дома културе.

Детаљ дигиталне реконструкције Милешевца коју је радио Мирко Малешић

Какав значај за Пријепоље има ово богато археолошко и културно налазиште, објашњава за наш лист Малешић.

Што се тиче изложбе која је представљена и у великој галерији Дома, она је допуњено издање изложбе која је била у Косатици, а припрема се и део који се надам да ће министарство подржати. Инспирација је кренула пре више година када сам урадио прву 3D реконструкцију. Тај рад је покренуо једну лавину, па су се потом локална самоуправа и Туристичка организација укључиле и заузеле за тај пројекат. Према информацијама које имам, ТО Пријепоље и локална самоуправа издвојиле су скоро 10 милиона динара. Пошто, средства која је Туристичка добила првобитно од министарства нису била довољна за целокупан пројекат. Ушао сам у проучавање Милешевца као заљубљеник у историју Пријепоља, а подржао ме је Вјекослав Јоксимовић из Удружења грађана Јадовник“, објашњава Малешић.

Тренутни изглед унутрашњости тврђаве у Горњем граду

Он је говорио и о истраживањима која би требало да буду спроведена у току ове године, а која би требало да организује Завод за заштиту споменика културе.

Мислим да ће у наредном периоду кренути археолошко истраживање и да ће се, можда и по први пут, темељно истражити Милешевац. Уступио сам Заводу за заштиту споменика културе сву документацију и текстове које имам везано за Милешевац. Очекујем да ће се већ следеће године радити заштита, односно реконструкција. По мојој претпоставци, неће бити довољно средстава да се обнови цела тврђава, па ће вероватно бити обновљен Горњи град“, претпоставља Малешић.

Очувана кула

Он је, такође, дошао до одређених закључака у погледу функционисања утврђења и његовог првобитног изгледа.

Према турским изворима, тврђаву је опслуживало 19 војника, са породицама које су населили около. Тако да је то била једна мања полицијска постаја. А они су је звали „хисарџик“, што значи тврђавица. Не зато што је била мала, него што су је турски освајачи у том периоду освојили и кренули потом према Бечу, па им она више није била значајна. Првобитно је, према изворима, тврђава ишла од Милешевке, према испосницама, где су биле куле, па потом око брда, све до подграђа. Подграђе је такође имало заштитне зидове. Улаз у тврђаву се и данас види, а када се пење, постојао је и други одбрамбени зид, који постоји у траговима, а претпостављам да ће се реконструисати. И, тек онда иду две куле у тврђави. Односно, првобитно је постојала једна из византијског периода, па је дозидана друга. Град највише личи на ужички, према стилском грађењу. Опет је занимљиво што, са друге стране, изнад испосница, постоји велика грађевина која је 30 метара дугачка и имала је више спратова“, објашњава Мирко, који се већ годинама бави истраживањем остатака Милешевца.

Поглед на тврђаву из очуване куле

Осврнуо се и на значај пројекта који подржава Министарство културе.

Постојао је горњи, средњи где су живели становници и доњи део тврђаве где су штитили испоснице и где је постојала кула слична као у тврђави у Ужицу да би се могла црпети вода из Милешевке. Наравно, постојали су бунари и на тврђави. Велики је потенцијал тврђава, веома је добро што Министарство културе подржава пројекат“, наглашава Малешић.

Поглед на тврђаву са стазе која води ка испосницама

Оно што је још занимљиво истаћи јесте да, према неким наводима, постоје три или четири тврђаве на територији Пријепоља.

На територији општине Пријепоље имамо три, или можда чак четири тврђаве. Имамо Ковин град, на улазу у Пријепоље, преко Лима. Такође, имамо и Водички град, у близини Сопотнице и највероватније у Хртима, мада то није сигурно. Сада је актуелан серијал „Нестали градови Србије“, где се користе најновије технологије као што су Lidar уређаји. Ова технологија омогућава да буду видљиви чак и затрпани темељи. Након снимања, ангажују се на изради реконструкције. Трудим се да дођем до аутора емисије и да их позовем у Пријепоље“, открио нам је Малешић.

Према његовим речима, овај пројекат значајан је и по томе што би у многоме могао допринети развоју туризма у општини Пријепоље.

Верица Кијановић

Podelite tekst: