Мемнуна Цмиљановић, новинарка у пензији
ПРВА У ИСТОРИЈИ „ПОЛИМЉА“
Пре равно две године, 22. априла 2023, у пензију је отишла новинарка „Полимља“ Мемнуна Цмиљановић. То није био „обичан“ одлазак у пензију. Макар, није требало да буде. У дугој историји пријепољских новина, Мемнуна Цмиљановић је први новинар/ка који је у мировину отишао после целог радног века проведеног у „Полимљу“. А потписе на страницама локалних новина светле традиције, као траг у времену и простору, оставило је безброј новинарки и новинара. Мемнуна Цмиљановић провела је у „Полимљу“ 39 година, од маја 1984. до априла 2023. Матичне новине одлазак у пензију нису пропратиле чак ни антрфилеом уз њен последњи текст. Они који су пре две године уређивали лист мислили су, ваљда, да тако треба. Згодну прилику да се потврди као „женска телевизија“, како се декларише, пропустила је и локална ТВ Форум која ни са неколико секунди програма није забележила да је њихова колегиница, поред толико колега, исписала нову страницу пријепољског журналистичког летописа. Тако је овим примером настављен „новинарски усуд“ који прати ову професију још од доба Димитрија Давидовића, покретача и уредника „Новина србских“, првих новина које су штампане у Србији, у Крагујевцу 1834, а које нису објавиле ни вест о његовој смрти. Зато и ови редови који би да „попуне“ празнину новинских стубаца „Полимља“ из априла 2023. Две године после…
„После скоро двадесет година рада у новинарству схватила сам да се на почетку и на крају ове професије налази стрес у чистом стању, којим се са неке невидљиве пупчане врпце, често у неприхватљивим дозама, потхрањује овај позив. Тешко је одгонетнути шта је узрок а шта последица, да ли то новинари сами `с лучом` траже стрес или се он јавља као последица професије `слатке горчине`. Било како било, статистика каже да је новинара више у читуљама него на евиденцији пензионисаних“, написала је у јубиларном, 2000. броју „Полимља“ марта 2022, Мемнуна Цмиљановић у изванредном ауторском тексту „Прес стрес: Пресовање новинара“. Није тада ни слутила да ће двадесетак година касније, при одласку у пензију, „пресовање“ доживети и од своје бранше.
Мемнуна је у пензионерску луку упловила са богатим новинарским пртљагом и без изгубљеног зрна журналистичке части. Раритетно за новинарство, данас и овде. Писала је Нуна, како су је ословљавали пријатељи, колеге, сарадници и читаоци, текстове који су Читаоца везали већ првом реченицом. А највише је писала о оном што је Човеку најпотребније – о здрављу, о производњи органске здраве хране и о конзумирању духовне хране, показујући новинарском поливалентношћу и своје широко образовање. Водила је здравство у Листу и Радио Полимљу, више година уређивала ауторску емисију „Свет медицине“… Писала је питке репортаже о узорним пријепољским пољопривредницима, о сточарству и воћарству, о тешком животу на селу, обилазећи и најудаљеније коте пријепољске општине… Успешно је извештавала и са бројних културних догађаја наглашавајући у аналитичким текстовима значај културе и колико је духовни стандард битан у формирању Човека… Увек са мером, без дозе субјективног трудила се, и успевала у томе, да читаоцима и слушаоцима верно пренесе догађаје, добронамерно указујући на узроке и последице неких појава. Због тога су јој Читаоци веровали. Као и сарадници. Читаоци су јој после неких текстова слали поруку: „Ми смо Твоји фанови“, што представља најлепшу похвалу једном новинару. Стизале су од Читалаца и честитке поводом одласка у пензију, додуше мало закаснеле, јер из „Полимља“ то на време нису сазнали.
Мемнуна Цмиљановић је новинарство дипломирала на Факултету политичких наука у Сарајеву. Вратила се у родно Пријепоље и започела професионалну новинарску каријеру. Од „некако с пролећа 1984“ до 2023. и „сећаш ли се оних дана“, у њеној новинарској бележници (о)стало је пуно тога. А као највредније – журналистичку диплому из Сарајева са највишом оценом „оверили“ су они најмеродавнији – читаоци листа „Полимље“ и слушаоци Радио Полимља. Мирне пензионерске дане, без „прес стреса“, Нуна проводи окружена и унуцима Мином, Милијом и Матијом.
Редакција „Полимља“
