Ове године два нерадна дана поводом Првог маја падају у четвртак и петак, па ће се многи обрадовати „продуженом викенду“
Празник рада међународни је празник који се обележава у част радничког покрета и борбе за права ове друштвене групе. Симболика се везује за протесте радника у Чикагу 1886. године, када су радници тражили осмочасовно радно време. Током тих протеста дошло је до сукоба са полицијом, познатог као „Хајмаркетски масакр“, што је касније инспирисало социјалистичке и радничке организације широм света да овај дан обележавају као симбол борбе за радничка права.
У многим земљама, укључујући и Србију, Први мај је државни празник и нерадни дан. Традиционално се обележава окупљањима и митинзима синдиката. Међутим, у Србији и земљама региона се већ годинама обележава и на други начин. Односно, многи радници, као и други чланови друштва овај дан, сходно томе да су у Србији 1. и 2. мај нерадни дани, обележавају „парадно“. Оно што је неизоставно јесте и паљење ватре на првомајском уранку, потом се организују бројни други садржаји као што је „роштиљање“ на отвореном, врло често и у небезбедним условима. Тако да се обележавање овог празника сведе на породична и пријатељска окупљања у природи уз неизоставно јело и пиће.
Зашто се црвени каранфил, који је по традицији симбол Празника рада, сад поклања женама за Осми март?
Црвени каранфил постао је симбол Празника рада због своје историјске повезаности са радничким покретом. Из неколико разлога је баш овај цвет изабран као симбол. Наиме, црвена боја традиционално представља крв проливену у борби за радничка права, али и револуцију, солидарност и социјалну правду. Такође, црвена боја радничког покрета се често појављује на заставама социјалистичких и комунистичких организација. Када је у питању практичност, каранфил је био приступачан, лако га је било носити или поделити током демонстрација. А у многим европским земљама, крајем 19. и почетком 20. века, радници и социјалисти су за време првомајских парада носили црвене каранфиле као знак подршке идејама радничког покрета. Оно што је још занимљиво јесте да је ношење цвета био суптилан начин исказивања подршке радничким покретима и бунту. Пракса је и да се црвени каранфили поклањају женама за празник Осми март, Међународни дан жена. Са истом симболиком, у циљу подстицања женске независности и борбе за једнака права, сада је каранфил преузет у циљу још једне од многобројних борби за права у историји.
Каква су права и обавезе радника на дан државног празника?
Према одредбама Закона о раду радна недеља траје пет дана. Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац. Закон о државним и другим празницима у Републици Србији одређује да у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга. Наравно, јасно је да постоје видови делатности које се морају непрекидно обављати. Дужност рада у дане празника послодавац утврђује одлуком о распореду радног времена. Опште је законско правило да послодавац решењем одлучује о правима, обавезама и одговорностима запосленог, у писаном облику са обавезним образложењем и поуком о правном леку. Сходно наведеном, послодавац би о одсуству запосленог или раду на дан празника, требало да одлучи решењем, али закон не забрањује и друге начине, док се запослени о распореду мора обавестити на време. Закон о раду нема одредбу која забрањује послодавцу да ангажује раднике током празника. У том смислу, послодавац може да направи такав распоред да од запослених тражи да раде током државних и верских празника. Пошто је рад по распореду који направи послодавац једна од основних обавеза запосленог из уговора о раду, јасно је да запослени не може да одбије рад на дан празника. Закон о раду потом уређује право запослених на увећану зараду, односно на накнаду зараде сходно његовом ангажману на дан државног празника.
Верица Кијановић
