У петак је у Пљевљима отворена изложба под називом „Милан Минић архитекта и сликар, траг у времену“. Реализована је у сарадњи Савеза инжењера и техничара Србије, Удружења инжењера Полимља и Института за архитектуру и урбанизам Србије. Аутор изложбе је др Игор Марић, дипл. архитекта и председник СИТС.
Присутнима су се обратили Дејана Дробњак, директорица Завичајног музеја Пљевља и Душан Плескоњић, председник Удружења инжењера Полимља. А о Милану Минићу и изложби су говорили др Игор Марић, аутор и Оливера Ћосовић, сарадница на изради каталога изложбе, а званично ју је отворио председник Општине Пљевља Дарио Вранеш.
„Овде смо поводом 150 година од рођења Танасија Пејатовића, оснивача пљеваљске гимназије, која сада баштини 124 године. А, један од првих ђака био је Милан Минић, архитекта и сликар. Иначе, Танасије Пејатовић је био његов ујак. Премијерна изложба о лику и делу Минића била је у Пријепољу, зато што је он Пријепољац. Био је јако специфичан архитекта који је радио у неколико стилова. Радио је и класицизам, а радио је и у националном српском стилу, као и у модернизму. Био је и јако друштвено ангажован. Између осталог, био је оснивач Удружења ликовних и примењених уметника Србије, потпредседник Инжењерске коморе Србије. Упоредо се бавио архитектуром и сликарством. Његова сликарска заоставштина се комплетна налази у Народном музеју. Једно од његових најзначајнијих остварења је Хотел Мажестик, које је значајно јер га је управо он пројектовао, финансирао и изградио. На врху те куће имао је свој стан и атеље“, рекао је за наш лист др Игор Марић, дипл. архитекта и председник СИТС.
Директорица Завичајног музеја Пљевља Дејана Дробњак је укратко описала значај ове изложбе.
„Милан Минић је био изданак лозе Пејатовића, угледне пљеваљске породице, сестрић свима познатих Риста и Танасија. Управо је јака веза са Пејатовићима била повод да се вечерас у Пљевљима организује ова изложба. Уједно, ово је прилика да се кроз име и дјело Милана Минића помене и обиљежи 150 година од рођења Танасија Пејатовића. Минић је створио јединствену симбиозу техничког знања и умјетничког израза, изградио је особен архитектонски стил и врло рано добио прилику да искаже своје умјеће“, рекла је директорица.
Председник Удружења инжењера Полимља Душан Плескоњић говорио је о значају пројеката које спроводи Удружење, а посебно о значају ове изложбе, као и других посвећених Милану Минићу.
„Сигуран сам да ће данашњи дан у културној хроници Пљеваља бити забележен и као дан који најављује обележавање једне значајне годишњице у Општини Пљевља. Изложбу о Милану Минићу смо до сада приказали у више градова у Србији, а ово је прво представљање ван граница Србије. Овде представљамо бриљантног градитеља, неимара, пројектанта модерних знаних и незнаних грађевина и врсног сликара. Приказујемо једну епопеју о њему, времену у ком је стасавао, о узорима и утицајима. На овај начин хоћемо јавности, која је навикла на помпезне приповетке, да саопштимо ко је пројектовао и градио многе ансамбле, грандиозне куће широм Србије, Македоније и приморја“, дао је свој суд о значају ове изложбе Душан Плескоњић, председник Удружења инжењера Полимља.
Изложбу је отворио председник Општине Пљевља Дарио Вранеш.
„Милан Минић је иза себе оставио бројна дјела и показао се великим инжењером и умјетником. Оставио је велики траг и Пријепољци и Пљеваљци имају чиме да се поносе и треба све да учине да се он не заборави, већ да његов живот буде путоказ новим генерацијама“, рекао је Дарио Вранеш, председник Општине Пљевља.
Директорица Завичајног музеја у Пљевљима је за наш лист истакла значај сарадње са Удружењем инжењера Полимља, а поготово кроз ову изложбу. Она је нагласила како сама изложба приказује и један историјат. Такође, директорица је изразила жељу за поновном сарадњом са овим удружењем, сходно томе да Завичајни музеј у Пљевљима организује различите врсте изложби.
За потребе израде изложбе и каталога коришћен је материјал који је уступљен од више институција и појединаца. Изложбу чини 38 паноа, на којима је приказан животни пут Милана Минића, његова архитектонска остварења и сликарски радови, а прати је каталог обима 65 страна.
Верица Кијановић
