Тиха церемонија и искрено сећање обележили су још једну годишњицу једне од најтрагичнијих несрећа у региону. На месту где је пре 21 годину настрадало 12 ученика из бугарског града Свиштова, данас стоје цветови, венци и ћутња. Споменик „Анђели с Лима“ поново је окупио званичнике и све оне који носе успомену на децу чији су животи угашени у набујалом Лиму, на путу кући са екскурзије.
У знак сећања на ову трагедију, венце и цвеће на споменик „Анђели с Лима“ положиле су делегације амбасада Бугарске у Србији и Црној Гори, као и представници општина Пријепоље и Бијело Поље.
„Тај догађај је оставио дубок траг у нашој заједници. Општина Пријепоље сваке године полаже венац на споменик, како бисмо одали почаст страдалим ученицима и показали да их нисмо заборавили“ изјавио је председник општине Пријепоље Драго Попадић.
Подсећајући на несебичну храброст мештана Бродарева и Гостуна, као и ангажовање свих надлежних служби, Попадић је истакао да је, захваљујући њиховој брзој реакцији, спасено 30 живота.
Амбасадор Бугарске у Србији Петко Дојков изразио је захвалност свима који су помогли током трагедије.
„Та деца живе у нашим срцима. Вечна захвалност припада херојима из Пријепоља и Бијелог Поља који су несебично ризиковали своје животе како би спасили друге. Такође, захвални смо институцијама Србије и Црне Горе које су подржале изградњу овог споменика, како би сећање трајало“ рекао је Дојков.
Цвеће на споменик положио је и амбасадор Бугарске у Црној Гори Стефан Димитров, који је поручио да је бол и после више од две деценије жива.
„Прошло је 21 година, али та деца су и даље у нашим мислима. Заувек ћемо бити захвални свима који су помогли“ казао је Димитров.
Споменик „Анђели с Лима“, висине 11 метара, дело је бугарског вајара Веждија Рашидова, а откривен је 6. априла 2005. године у присуству тадашњих председника Србије, Црне Горе и Бугарске.
Након церемоније у Гостуну, делегације су посетиле и Бијело Поље, где су положиле цвеће на споменик „12 ружа“, подигнут у част погинулих ученика.
Догађај који је обележио читав регион остаје више од трагичне успомене, постао је симбол солидарности, хуманости и заједничког памћења. Споменик у Гостуну не служи само као сећање на страдале, већ и као вечно подсећање на снагу људске блискости у најтежим тренуцима. Сећање на ову децу неће избледети, њихова имена остају урезана у срцима свих који памте.
Ања Пузовић
