Посебно у свему овоме су слога и емпатија коју смо пробудили у људима
У 11 часова и 30 минута на платоу испред Дома културе данас је одржан девети по реду скуп подршке студентским захтевима. Потом је одржана и протестна шетња од Дома до моста у Вакуфу, па Валтеровом улицом до зграде Општинске управе, па назад до платоа. Присутнима су се обратиле ученица Пријепољске гимназије Теодора Ракић и студенткиња Марија Шљука.
„Ми смо генерација која је изабрала да исправи грешке генерација пре нас. Ми то, наравно радимо на миран начин. Била сам 15. марта у Београду и у 19 часова била сам испред Скупштине. Негде на дванаестом минуту тишине чула се огромна бука. Никоме није било јасно шта се дешава“ рекла је Теодора Ракић, ученица Пријепољске гимназије, која је присуствовала великом скупу у Београду 15. марта.
„Себе и даље сматрам дететом које није проживело довољно. Али знам, без икакве сумње, да до промене неће доћи док свако од нас не пожели да допринесе свој максимум. Нико од нас неће доживети живот у бољем друштву док не почне да сваки дан живи као промена коју жели да види. Ми смо сви деца. Месецима подржавате децу. Ми нисмо свемогући, ми нисмо никакво небеско чудо. Заправо, нисмо ништа посебно. Оно што јесте посебно у свему овоме су слога и емпатија коју смо пробудили у људима. И овај скуп није ништа мање значајан него скуп у Београду 15. марта и сваки суп у Србији има подједнак значај, зато што сваки живот у Србији има подједнак значај“ рекла је Марија Шљука, студенткиња из Прибоја.
