Како ће нам изледати општина у неком периоду од, рецимо, пет наредних година? Које су то ивестиције и планови предвиђени за релативно блиску будућност? Чекају ли нас модерне школе са базенима, гасовод и топлана на биомасу? Како ће то утицати на наш живот и да ли ће се све одвијати по плану? Које су нам реалне могућности? То су питања на која нисмо добили одговоре.
Неколико насеља у општини Пријепоље чека на решење проблема стабилног снабдевања водом већ годинама. Нека од тих насеља налазе се на мапи ивестиција локалне самоуправе. За њих четири, укупна вредност инвестиције предвиђена плановима пројеката износи 102,6 милиона динара, а чије се решавање очекује у наредном периоду. Док, за један од пројеката, у току је израда самог пројекта, а за један израда документације. Да ли можемо говорити о већим пројектима и инвестицијама када велики број становника наше општине чека на регулисање основног права на стабилно снабдевање водом у 21. веку?
Такође, три насеља на територији општине Пријепоље чекају на регулисање питања фекалне канализације, а за које је предвиђено решавање у блиској будућности. А, за два насеља у току је израда пројектно-техничке документације по питању регулисања јавне расвете у истим. Укупна вредност предвиђена пројектима за ове две инвестиције је 9,5 милиона. То нам показује да чак ни питање јавне расвете није решено у целости на територији општине Пријепоље. Ипак, надамо се, као и сви становници, брзом решавању ових питања кључних за функционисање поменутих насеља.
Када је у питању улагање у основно образовање, три основне школе предвиђене су за реконструкцију и обнову у скоријој будућности. Основна школа „Владимир Перић Валтер“ у Пријепољу доживеће реконструкцију у облику обнављања и модернизације објекта. Идејним решењем београдског Studiо A&D Architects DOO Beograd, ова школа ће добити нову димензију. Пројектно решење ове фирме обухвата следеће кључне компоненте: централни објекат школе, повезан са зградом за ниже разреде и новом фискултурном салом, нови објекат базена, који ће бити директно повезан са школом топлом везом, спортске терене и мултифункционалну дворишну зону, прилагођену за различите спортске и рекреативне активности, дограђени вртић, који ће бити независна целина унутар комплекса. Ова школа, која по броју ученика и даље држи прво место, чека обнову и, пре свега, проширење капацитета већ дужи низ година. Такође, има и нерешен проблем са делом школе који се користи за потребе деце предшколског узраста. Према овом пројекту, требало би да добијемо не само модерну и савремену, већ и мултифункционалну школу која би била у центру града. Сходно томе да на ову реконструкцију чекамо сви већ дуже време, надамо се да ће се овај пројекат успешно реализовати. Само, да ли ћемо до краја реализације имати довољан број деце и ученика и ученица који би похађали ову школу?
Наша општина позната је по туристичким лепотама и бројним садржајима, а као једно од знаменитих места која се убрајају у природне лепоте општине свакако су Слапови Сопотнице. Завршетак радова на стази кроз слапове кошта нашу општину 2 милиона динара, а према саопштењу локалне самоуправе „нови садржаји ће обогатити и олакшати боравак свима који посете величанствене водопаде у најчистијем заштићеном подручју у Србији“. Средства за овај пројекат обезбедило је Министарство заштите животне средине. Да ли ће то заиста унапредити доживљај овог прелепог места остаје да видимо на основу утисака туриста за које се локална самоуправа нада да ће бити из године у годину све више и да ће се на турзму заснивати опстанак саме општине.
Такође, можемо се похвалити и јединим од најлепших Немањићких манастира – Милешевом. Изнад поменутог Манастира налази се дрвени мост који је представљао својеврсну атракцију. Међутим, он је већ неко време затворен и у веома је лошем стању. Наравно, није безбедан за прелазак и задржавање. На поменутој мапи инвестиција налази се и пројекат везан уораво за реконструкцију овог моста. Тако да остаје да се надамо брзом решавању и овог питања.
Када је у питању улагање у спорт и омладину на територији општине Пријепоље, треба издвојити и пројекат реконструкције Спортско-рекреативног центра „Јалија“.
„Општина Пријепоље је са Министарством туризма и омладине потписала уговор о реализацији пројекта “Реконструкција спортско-рекреативног центра Јалија Бродарево”. За ову намену, Министарство је определило 30.000.000,00 динара, чиме ће значајно допринети развоју спортске инфраструктуре у нашој општини. Пројекат подразумева потпуну реконструкцију спортских терена и ограда, адаптацију просторија у близини центра за свлачионице и тоалете, као и изградњу новог дечијег игралишта са осветљењем у оквиру спортско-рекреативног комплекса Јалија. Реконструкција овог простора има за циљ да створи модеран и функционалан простор за спорт и рекреацију, што ће додатно побољшати квалитет живота свих грађана Бродарева и околине“, стоји на званичном веб-порталу Општине Пријепоље.
Да ли ће и овај пројекат имати коме да улепша детињство и унапреди квалитет живота сходно томе да нам се осипа све више становника из године у годину, остаје да време покаже. Или смо то само превише амбициозни када су у питању пројекти који треба да нама и нашој деци обезбеде бољу будућност? Министарства евидентно улажу у нашу општину, али да ли су те инвестиције будућности исплативе и да ли ће имати ко да им се радује, питање је за све.
Да не заборавимо, као два најзначајнија пројекта издвајају се, свакако, изградња гасовода и топлане на биомасу.
„Пријепоље је један од шест градова у Србији који су ушли у програм за добијање топлане на биомасу. Средства су обезбеђена преко Владе Србије из Регионалног програма Европске уније за енергетску ефикасност и немачке развојне банке“, истакнуто је на веб-порталу Општине Пријепоље.
А, истакнуто је и следеће: „завршен је и нацрт просторног плана подручја посебне намене са елементима детаљне регулације ра разводни гасовод Златибор – Пријепоље. Резервно снадбевање топлане на биомасу ће бити гас који ће стићи изградњом разводног гасовода од Златибора до Пријепоља у једноцевном подземном систему“.
Питање је да ли смо дорасли оваквим пројектима и инвестицијама? Да ли ћемо знати да их ценимо и одржавамо, као што друге не умемо? Колико треба да будемо напредни како бисмо достигли нивое неких градова у Србији, а да не причамо о европским и светским метрополама? Да ли знамо да ценимо значај улагања у нашу општину и како их уопште доживљавмо?
Надамо се да ће управо ови пројекти представљати довољне подстицаје за останак и опстанак младих на територији наше општине, јер без становника сулудо је причати о градовима будућности колико год они лепи били. Треба узети у обзир и реалне могућности.
Верица Кијановић
