„То је највећи успјех, да је клуб спашен“
Петнаестог новембра 2016. године ФК „Полимље“ обележило је своју деведесетогодишњицу. Био је то значајан и весео дан за најстарији спортски клуб Пријепоља. Обележен је, како и доликује, пригодним програмом, а, пре свега, доласком играча ФК „Партизана“ на челу са Сашом Илићем, тадашњим капитеном. Од тада па на даље, клуб је прошао својеврсну голготу, суочио се са бројним искушењима, прошао кроз кризни период и био пред затварањем. Каква је тренутна ситуација у нашем „Полимљу“?
Праву драму је „Полимље“ прошло у периоду од 2017. до 2023. године. Слике на које се могло налетети по целом граду, који је био преплављен умрлицама омиљеном клубу, изгледа да су покренуле иницијативу за очување овог спортског бисера Пријепоља. Да ли је било могуће дозволити да клуб са тако богатом, значајном и дугом историјом пропадне? Донатори и спонзори су се потрудили да клубу врате стари сјај.
Првог марта 2017. године клуб је остао без дотадашњег тренера Кузмана Бабеуа, али је убрзо потом, односно већ сутрадан 2. марта тренинг водио нови тренер Александар Петаковић, који је, према речима тадашње управе клуба и познавалаца, био добар избор. Међутим, два месеца након смене тренера, председник клуба Ријад Мушкић даје неопозиву оставку. Тако „Полимље“ опет запада у проблеме. Али, већ 15. јуна Миливоје Матовић изабран је за председника, а главни циљ, који је било неопходно остварити у што краћем периоду, била је финансијска стабилизација клуба.
У 2019. години, „Полимље“ је добило новог тренера – Синишу Љујића, реномираног стручњака. У разговору за лист „Полимље“, нови тренер „Редса са Лима“ изјавио је да сам клуб и играчи имају потенцијала, али је неопходно позабавити се и једним и другим. Такође, говорио је и о томе како је неопходно вратити публику на трибине градског стадиона.
У наредним годинама, клуб је запао у озбиљне финансијске проблеме. Дошло је до блокаде рачуна и дуга од скоро 6 милиона динара. Седамнаестог фебруара 2022. године одржан је састанак представника клуба и руководства општине Пријепоље у циљу решавања овог веома озбиљног проблема. Тадашњи председник клуба Александар Драшковић изјавио је да је потребно наћи начин и очувати клуб који је веома значајан за историју Пријепоља. Једино решење тада виђено је у промени управе и проналаску средстава како би се дугови измирили. Другог марта 2022. године формирано је ново руководство на челу са председником Радоманом Ћуковићем. До априла исте године рачун је одблокиран враћањем дела дуга у износу од 2 милиона, док је део дугова према запосленима отписан, односно опроштен од стране истих, а захваљујући донацији појединаца и фирми из Пријепоља, клуб је поново, на неки начин, стао на ноге.
У фебруару 2023. године приређена је годишња свечаност, а функционисање „Полимља“ знатно се побољшало. У мају исте године, одиграна је утакмица ветерана из БиХ и Пријепоља. А, крајем децембра те године, за лист „Полимље“ интервју је дао бивши играч и главни кривац за „ретко виђен невиђен гол“ Небојша Крцко Ружић. Он је изјавио да сматра да је Пријепоље богато талентима и да са њима треба само радити.
У сусрет 100 година постојања, „Полимље“ бележи неколико проблема са којима се готово свакодневно суочава. А један од тих је и, према речима члана управе клуба Синише Љујића, осипање и одлазак младих талената. Па тако, дешава се ситуација у којој остају они ветерани који су срцем везани за стадион у Хашимбеговића пољу и који дају последње атоме снаге свом клубу. Он истиче да се, у складу са смањењем броја становника у општини, смањује број деце која долазе да играју фудбал и да се, што је Љујић истакао као најважније, друже. Према његовим речима, тренинзи овог клуба увек су били место где се учила не само игра и тактика, већ и заједништво.
О текућим проблемима градског стадиона, односно трибина чији део је у међувремену затворен, Љујић је говорио уздржано. Истакао је да се нада да ће локална самоуправа препознати важност и ургентност ове реконструкције, да ће изађи у сусрет и овај проблем што пре решити.
Када је у питању циљ ка коме клуб и његова управа и играчи заједничким снагама теже, према речима Љујића, најбитније је очувати постојање легенде као што је само „Полимље“. Он сматра да овај клуб образује децу у људе, ствара нова пријатељства, учи како бити „тимски играч“, представља радост и разоноду Пријепољцима и Пријепољкама.
„Нема фамилије у Пријепољу да није неко од чланова прошао кроз наш клуб. Полимље нас је све образовало и имамо дуг према њему у том смислу“ нагласио је Љујић.
А како то све изгледа из угла човека који је провео више од двадесет година на терену свим срцем за „Полимље“ објаснио је Звонко Шиљак.
„Двдесет једну годину сам ту већ. Почео сам са седам година у школи фудбала код Жељка Чаравеше и Зорана Жунића. Љубав према фудбалу наследио сам од деде и оца. Најгора ситуација била је пре три године, клуб је био пред гашењем. Срећом, дошла је нова управа и спасила га. То је највећи успјех, да је клуб спашен“ рекао је Шиљак.
Сада када публике има, а играча нема, како да „Полимље“ опстане?
Верица Кијановић
