У целоm Златиборском округу присутан је негативан природни прираштај. Ни за Пријепоље предвиђања нису сјајна.
Највећем граду Полимља, који је некада је имао преко 40.000 становника, предвиђа се да ће тај број да се преполови у наредних тридесет година. Где нестају толики Пријепољци, зашто је више умирања него рађања, шта младе одводи из ове средине? На та питања нерадо се овде траже одговори, без обзира на кључни значај. Гласне су приче о напретку, улагањима, новим објектима, асфалтираним путевима и улицама, бризи за старе и младе.Ћутање прати тему смањења броја становника града, у коме пре свега расте број аутомобила – толико да су загушили центар града поготово, док паркинг-место у центру постаје највећа вредност.
Према пројекцијама за Златиборски округ до 2052, све овдашње општине, изузев Чајетине, суочиће се с губитком становника. Највише у демографски већ погођеној Новој Вароши, која од 13.800 силази на око 5.000 житеља, губи безмало две трећине људи. У Ужицу и Прибоју предвиђа се смањење за 37 одсто. Пожега се са 26.218 спушта на 16.653 становника, Косјерић са 10.302 на 6.766, Бајина Башта са 23.719 на 17.535, Пријепоље са 32.471 на 21.140. Општина Чајетина једина је у овој области која бележи раст броја становника на почетку пројекционог периода, због наглашеног миграционог салда, који ће се постепено смањивати са око 14 промила у 2022. на четири промила у 2052”, пише у пројекцији, која истиче да ће овде најмлађа популација бити у општини Сјеница, са просечном старошћу до 40,5 година, док ће најстарија у Новој Вароши са просеком 58 година и Прибоју 52 године.
Свакако стоји да су прогнозе и статистике једно, а оно што се стварно деси сасвим друго. Међутим, ова предвиђања, нажалост, имају основа, јер се у ово време млади нерадо одлучују на брак и рађање деце, док су старачка домаћинства све бројнија, и то не само на селу, што за пример можемо узети наше Пријепоље где је управо таква ситуација. Једина добра околност је што има довољно времена да се нешто озбиљно предузме и можда ублаже последице пројектованог нестајања.
Дугорочни тренд демографског старења, узрокован нето емиграцијом и ниским репродуктивним нормама, довешће до смањења удела радно способног становништва 15‒64 године али се очекује повећање удела старијих особа, а то су особе са 65 и више година. Овај тренд ће допринети и повећању коефицијента укупне зависности на 131%.
А.П.
